Evropski parlament usvojio Rezoluciju o Srbiji

Evropski parlament je usvojio Rezoluciju o Srbiji u kojoj se poziva na što skorije otvaranje klјučnih poglavlјa 23 i 24 u pregovorima o članstvu sa EU, pozdravlјa napredak u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, i Srbija ohrabruje da nastavi ekonomske reforme. Rezolucija je usvojena sa 498 glasova za, 66 protiv i 70 uzdržanih.

Rezolucijom, čiji je autor izvestilac za Srbiju Dejvid Makalister, pozdravlјa se napredak u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i vlasti pozivaju da u potpunosti i blagovremeno primene do sada postignute sporazume, uz napomenu da je to jedan od uslova za pristupanje Srbije EU.

Srbija se poziva da nastavi sa sistematskim i ekonomskim reformama, obezbedi da rad sudija, tužžilaca i medija bude oslobođen političkog uticaja i pojača napore u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.

U dokumentu se pozdravlјa otvaranje poglavlјa 32 i 35 i posvećenost Srbije evropskim integracijama, kao i mere kojima se Srbija priprema za pregovore o članstvu sa EU i akcioni planovi za poglavlјa 23 i 24, koja se tiču osnovnih prava.

Izražava se nada da bi i poglavlјa 23 i 24 mogla biti otvorena već početkom 2016. godine, budući da su presudna za reforme u pravosuđu.

U dokumentu se ističe i da su pregovori o poglavlјu 35, koje obuhvata normalizaciju odnosa s Prišštinom, od bitnog značaja za napredovanje Srbije ka EU i da je puna normalizacija odnosa važžan uslov za ulazak Srbije u Uniju.

Pozdravlјa se angažžovanje Srbije u normalizaciji odnosa sa Kosovom i ističe volјa Beograda da do kraja sprovede sporazume o Zajednici srpskih opšština, telekomunikacijama, energetici i mostu u Kosovskoj Mitrovici.

Beograd i Prišština se, takođe, pozivaju da se uzdržže od negativne retorike i učine napredak u punoj primeni već postignutih sporazuma.

Pozdravlјa se i napor privrednih komora Srbije i Kosova u normalizaciji odnosa.

U Rezoluciji se izražžava nada da neuspeh kandidature Kosova za članstvo u Unesku neće ugroziti dijalog.

Poslanici se osvrću i na potrebu da Srbija učini veći napor i progresivno uskladi svoju spolјnu i bezbednosnu politiku sa politikom EU, uklјučujući i odnos sa Rusijom, a konstatuju da je sprovođenje zajedničkih vežbi Rusije i Srbije za žalјenje.

Dokumentom se takođe ističe i značaj konstruktivnog pristupa srpske vlade regionalnoj saradnji i naglaššava konstruktivna uloga našše zemlјe u "Berlinskom procesu".

Srbija je pohvalјena i za konstruktivan pristup u reššavanju migrantske krize, a u Rezoluciji se dodaje da je Srbija partner EU od sušštinskog značaja i pomoći na Balkanu i da je otuda neophodno da joj EU obezbedi sredstva i adekvatnu finansijsku pomoć, te poziva da poveća svoje kapacitete prihvata migranata.

Evropski parlamentarci pozdravlјaju usvajanje Zakona o radu, smanjenje budžžetskog deficita i pobolјššanje poslovnog okruženja, a srpske vlasti se podstiču da pobolјššaju investicionu klimu i smanje razlike među delovima Srbije.

Vlasti se pozivaju i da osiguraju zaštitu stranog ulaganja i, uz priznanje da postoji napredak u restrukturiranju javnih preduzeća, naglaššava se važnost transparentnog privatizacionog procesa.

U Rezoluciji se naglaššava da sudstvo mora biti nezavisno od političkog uticaja.

Dodaje se i da su korupcija i organizovani kriminal šširoko raššireni i u regionu i da predstavlјaju prepreku za demokratski, socijalni i ekonomski razvoj Srbije.

U Rezoluciji se navodi da je progres napravlјen u borbi protiv korupcije, ali da i dalјe na tome treba raditi.

Takođe, naglašava se značaj organizacija civilnog sektora.

Vlasti se pozivaju i da zaštitniku građana omoguće punu političku i administrativnu podršku i da se "uzdrže od toga da ombudsmana izlažu neopravdanoj kritici".

Pozdravlјa se adekvatan pravni i institucionalni okvir za zašštitu lјudskih prava i sloboda, ali se primećuje da ima jošš nedostataka u vezi sa implementacijom, posebno kad je reč o ranjivim grupama, poput osoba sa invaliditetom, pripadnika LGBT populacije.

Srbija se ohrabruje i da što pre usvoji zakon o nacionalnim manjinama, kao i da se učine konkretne mere kako bi se pobolјšao položaj Roma.

Poslanici izražavaju i zabrinutost što nije došlo do napretka u pogledu slobode izražavanja i slobode medija i sa zabrinutoššću primećuju stalan politički pritisak koji potkopava slobodu medija, što dovodi do rastuće autocenzure.