Насловна » Актуелно » Вести » Чепурин: Косово није држава
Етнички мотивисани инциденти на Косову и Метохији, 2021. Преговарачки процес са Приштином Informator
Време од преузимања обавезе формирања ЗСО
Година Месец Недеља Дан
Исказивање интересовања за вакцинисање против COVID-19 Pecat

Чепурин: Косово није држава

02. август 2016. Извор: ТВ Мост

"Косово није држава, Косово је де-факто протекторат. Онда зашто хоће да створи властиту војску? Потребна је јасна реакција међународне заједнице. Неке су ствари сасвим очигледне, а посредник о њима треба да износи јасан став . Верујемо да ће Косово остати део Србије и да ће српски народ на Косову и Метохији бити потпуно заштићен.", рекао је руски амбасадор у Београду Њ.Е. Александар Чепурин.

Чепурин је у интервјуу датом телевизији Мост рекао да је "што се тиче чланства Косова у међународним организацијама, свима познато да Косово није држава, али да се улаже много напора да се оно прогура у неку међународну организацију".

Говорећи о питању Косова и Метохије и Резолуцији СБ УН 1244, која је, како каже, "темељни документ који су сви прихватили и који је основ за решавање косовског проблема", Чепурин је рекао да је важно да Београд не признаје једнострани акт сецесије.

"Приступ Србије, став Србије имају и имаће кључни значај. Европска унија има неке оквире свог деловања утврђене од стране Савета Безбедности УН, које треба да поштује. Не би требало да на своју руку предаје неке надлежности косовским властима. Када немамо другог решења, немамо сагласности, треба да чувамо оно што имамо. Београд и Приштина су потписали Бриселски споразум, где постоји неколико врло важних тачака", оценио је Чепурин.

Једна од тих тачака је и формирање Заједнице српских општина.

"Бриселски споразум, којим је предвиђено оснивање ЗСО, може да допринесе решавању проблема Косова.Генерално, као прво, треба да идемо напред без сукоба, без крви. И тако тражимо да решимо те проблеме на миран начин. Друга ствар, која је битна – то су права Срба на Косову. И овде врло важну улогу има та Заједница српских општина. У Бриселу је потписан докуменат, и кад говоримо да треба да се настави дијалог Београда и Приштине, мислимо да се морају испунити већ постигнути договори", рекао је руски амбасадор у Београду.

Чепурин истиче да је одлагање формирања ЗСО проблем јер "када имамо договор, требало би и да га реализујемо".

"Заштита права Срба и стварање Заједнице - то су, са моје тачке гледишта, кључне ствари за напредак дијалога Београда и Приштине. Имамо много проблема који би требало да буду решени уз помоћ међународне заједнице - проблем отимања имовине, рушења кућа, и то српских кућа. Друга ствар су српске избеглице са Косова и Метохије. Опет исто – постоје споразуми и потребно је стварати услове. Треће је очување српског верског културног наслеђа", рекао је Чепурин и додао да је потребно обезбедити заштиту српског наследја на територији целог Косова и Метохије.

Оцењујући рад ЕУЛЕX-а на Косову и Метохији Чепурин поставља питање "зашто Специјални суд за злочине које је починила ОВК до сада није прорадио.

"Међународни представници у Приштини су нам рекли да све води до тога да ће Суд ускоро почети са радом. Али колико то ускоро? И колико ефикасно? Све активније се поставља питање о трансформацији косовских безбедносних снага у војску", рекао је Чепурин.

Када су у питању даљи преговори који се воде измедју Срба и косовских Албанаца Чепурин истиче да је оптимиста али када је у питању реализација договорених споразума он каже да се "споразуми склапају али се врло лоше реализују".

"Међународна заједница, све земље које су подржали Резолуцију 1244 треба да доприносе њеној реализацији, уместо да раде тајно и јавно против ње", рекао је Чепурин и нагласио да "свако тумачи на свој начин оно шта је потписао, на пример, у Бриселу".

Чепурин је оценио да је "људима на Косову и Метохији врло важно да имају посао, плату за рад, да издржавају децу, да преживе".

"Када је таква економска ситуација и на југу и на северу Косова, онда наравно нема основа за велики оптимизам. А кад говоримо да се 300-350 милитаната са Косова сада налази у Сирији – онда шта очекује овај регион када се тај рат заврши? Због тих фактора не можемо да разговарамо мирно, рационално и са оптимизмом. Али ако имамо ове проблеме, треба да их некако решавамо. Европска унија уз сагласност Београда је преузела улогу посредника у решавању конфликта.Али данас је све јасније да јој недостаје снаге да обезбеди спровођење чак и првог споразума", рекао је Чепурин.

Говорећи о односу Србије и Русије Чепурин је рекао да су односи ове две суверене земље успостављени пре више од 500 година и да "сваки пут када се Србија налази у компликованој ситуацији и нема коме да се обрати, обраћа се Русији, и Русија колико може се труди да јој помогне".

"Трудимо се да Србији на сваки начин помажемо када је то могуће. Желели смо да изградимо гасовод "Јужни ток", али ЕУ то није допустила. Имамо режим слободне трговине, који је јако користан за Србију. И више других погодности, споразума. Сарадјујемо са Србијом, и наша сарадња није уперена ни против кога. Нема ваљаних разлога да би неко покушавао да наруши наше односе. А и Косово је важан елеменат. Подржавамо став Србије, трудићемо се да учинимо оно што ће Србима највише користити", рекао је Чепурин.

Када је присуство Србије у Русији у питању Чепурин је истакао да је "је потребно да у Русији више знају о Србији и то је задакат српске државе – јаче позиционирање у свету укључујући и Русију".

" То је задатак и за нас, ми треба да ширимо знање о Србији у Русији, да долазе групе уметника, неке изложбе. У Русији има интереса за те ствари. И не само због уметничког нивоа, него и због интересовања за Србе. Србија има позитиван имиџ у Русији, и историјски и савремени, и то треба да искористимо", рекао је Чепурин и додао да је присуство Русије на КиМ битно али је потребно и стално бити у контакту са људима који раде у медјународним организацијама као и са Србима који живе на територији Косова и Метохије.

Говорећи о ситуацију у свету и борби против тероризма руски амбасадрор у Београду Александар Чепурин рекао је да је "сасвим очигледно да је немогуће борити се против тог зла самостално и појединачно".

"Корени тероризма су веома стари. Он потиче још из колонијалних времена када су се вековима извозила богатства из неких земаља. Корени тероризма су и у "арапском пролећу", када је био уздрман читав Блиски Исток. Сада се такозвани"покушај демократизације" ових простора од стране Запада и НАТО враћа бумерангом у Европу", оценио је Чепурин и додао да се "ни Русија ни Србија никада нису бавили таквим стварима".

Чепурин сматра да се сви суочавамо са претњом исламског тероризма и да нема друге могућности осим сарадње Истока и Запада у борби против тог зла.