Ђурић: Желимо мир, али Албанци не могу да добију све што пожеле

Дијалог Београда и Приштине се наставља сутра, али с обзиром на све што се дешавало од последњег сусрета у Бриселу, од хапшења Срба на КиМ, нових инцидената у којима су на мети били повратници и оштре реторике Харадинаја и Тачија о „црвеним линијама“ и формирању косовске војске, питање је у каквом тону ће проћи ова рунда.

Марко Ђурић, директор Канцеларије за КиМ, у интервјуу за „Ало!“ наводи да је хапшење петоро Срба, који су након снажне реакције Србије пуштени, само последња у низу опасних провокација.

- Та провокација је била у потпуној супротности са духом дијалога и оним што је договорено на последњем састанку на највишем нивоу, иза чега стоји и реч ЕУ. И ми бисмо, да приведени Срби нису пуштени, заиста одговорили на врло експлицитан начин. Нико Србе на КиМ не може да на силу натера да признају самопроглашену државу Косово и да подрже формирање некакве војске. Све се овог пута завршило добро и томе је, уверен сам, одлучујуће допринео одлучан став председника Александра Вучића, као и начин на који је премијерка Ана Брнабић реаговала на самиту са лидерима региона и Европе.

Очекујете ли да ће на референдуму народ подржати решење за КиМ које предложи председник Вучић?

- Далеко смо од предлога одрживог решења које бисмо грађанима понудили на изјашњавање, а које би у самој својој основи било компромисно. За то је потребна отвореност и спремност обе стране у преговорима и кључних геополитичких фактора и подразумева да и Београд и Приштина подједнако и добијају и губе. У том случају, очекујем да и грађани буду свесни те историјске шансе за изградњу дугорочне мирне, предвидиве и перспективне будућности на овим просторима.

Како гледате на захтев Албанца из Прешева да добију иста права као Срби на северу КиМ?

- Албанцима у централној Србији гарантован је највиши ниво политичких и свих других права, каква има мало која национална мањина у Европи. Наравно да нико неће нападати наше грађане албанске националности јер ми нисмо такво друштво и о тако нечему не желим да говорим ни хипотетички. Ја бих волео да Срби у Гораждевцу или Прилужју имају сигурност и услове за безбедан и достојанствен живот какав имају наши албански суграђани у Прешеву. Осим што су захтеви о којима говорите згодни за дневнополитичку употребу, у њима нема никакве тежине нити искрености, јер наравно да нико не жели да буде у кожи наших сународника на КиМ.

Приватна својина је свуда у свету неприкосновена, осим када су у питању Срби на КиМ. Како је то могуће?

- На Косову и Метохији је све могуће и двоструки аршини су тамо принцип постојања. Та самопроглашена творевина је миљеница многих моћних и утицајних држава, које су спремне да због неких својих интереса тамо толеришу све оно што не би толерисале на својој територији. Не заборавимо да је пут ка данашњем стању отпочео дивљачком, противправном агресијом на једну суверену земљу. Из тога свакако није могло да проистекне ништа добро.

Исмаил Морина је недавно пуштен из италијанског затвора. Ваш коментар?

- Не допада ми се такав исход, али ми смо стрпљиви и упорни у настојањима да бегунце од закона приведемо правди.

Како гледате на константне позиве Харадинаја и Тачија да се САД укључе у дијалог?

- Формално укључивање заинтересованих страна ван ЕУ у дијалог ми у овом часу није изгледно, али сматрам да се до стабилног решења косовскометохијског проблема не може доћи а да своју реч о томе не дају САД, Русија и Кина као сталне чланице Савета безбедности УН.

Тачи каже да крај дијалога види када Србија призна Косово. Како ви видите дијалог, односно како ће се по вама завршити?

- Ту нема много мистерије. Или ће се завршити компромисом који би донео обострано прихватљиво решење, или ћемо на неодређено дуго време имати одржавање садашње ситуације, односно неку врсту замрзнутог конфликта. А са таквим максималистичким жељама политичких представника косметских Албанаца само се удаљавамо од решења.