Đurić: Želimo mir, ali Albanci ne mogu da dobiju sve što požele

Dijalog Beograda i Prištine se nastavlja sutra, ali s obzirom na sve što se dešavalo od poslednjeg susreta u Briselu, od hapšenja Srba na KiM, novih incidenata u kojima su na meti bili povratnici i oštre retorike Haradinaja i Tačija o „crvenim linijama“ i formiranju kosovske vojske, pitanje je u kakvom tonu će proći ova runda.

Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM, u intervjuu za „Alo!“ navodi da je hapšenje petoro Srba, koji su nakon snažne reakcije Srbije pušteni, samo poslednja u nizu opasnih provokacija.

- Ta provokacija je bila u potpunoj suprotnosti sa duhom dijaloga i onim što je dogovoreno na poslednjem sastanku na najvišem nivou, iza čega stoji i reč EU. I mi bismo, da privedeni Srbi nisu pušteni, zaista odgovorili na vrlo eksplicitan način. Niko Srbe na KiM ne može da na silu natera da priznaju samoproglašenu državu Kosovo i da podrže formiranje nekakve vojske. Sve se ovog puta završilo dobro i tome je, uveren sam, odlučujuće doprineo odlučan stav predsednika Aleksandra Vučića, kao i način na koji je premijerka Ana Brnabić reagovala na samitu sa liderima regiona i Evrope.

Očekujete li da će na referendumu narod podržati rešenje za KiM koje predloži predsednik Vučić?

- Daleko smo od predloga održivog rešenja koje bismo građanima ponudili na izjašnjavanje, a koje bi u samoj svojoj osnovi bilo kompromisno. Za to je potrebna otvorenost i spremnost obe strane u pregovorima i ključnih geopolitičkih faktora i podrazumeva da i Beograd i Priština podjednako i dobijaju i gube. U tom slučaju, očekujem da i građani budu svesni te istorijske šanse za izgradnju dugoročne mirne, predvidive i perspektivne budućnosti na ovim prostorima.

Kako gledate na zahtev Albanca iz Preševa da dobiju ista prava kao Srbi na severu KiM?

- Albancima u centralnoj Srbiji garantovan je najviši nivo političkih i svih drugih prava, kakva ima malo koja nacionalna manjina u Evropi. Naravno da niko neće napadati naše građane albanske nacionalnosti jer mi nismo takvo društvo i o tako nečemu ne želim da govorim ni hipotetički. Ja bih voleo da Srbi u Goraždevcu ili Prilužju imaju sigurnost i uslove za bezbedan i dostojanstven život kakav imaju naši albanski sugrađani u Preševu. Osim što su zahtevi o kojima govorite zgodni za dnevnopolitičku upotrebu, u njima nema nikakve težine niti iskrenosti, jer naravno da niko ne želi da bude u koži naših sunarodnika na KiM.

Privatna svojina je svuda u svetu neprikosnovena, osim kada su u pitanju Srbi na KiM. Kako je to moguće?

- Na Kosovu i Metohiji je sve moguće i dvostruki aršini su tamo princip postojanja. Ta samoproglašena tvorevina je miljenica mnogih moćnih i uticajnih država, koje su spremne da zbog nekih svojih interesa tamo tolerišu sve ono što ne bi tolerisale na svojoj teritoriji. Ne zaboravimo da je put ka današnjem stanju otpočeo divljačkom, protivpravnom agresijom na jednu suverenu zemlju. Iz toga svakako nije moglo da proistekne ništa dobro.

Ismail Morina je nedavno pušten iz italijanskog zatvora. Vaš komentar?

- Ne dopada mi se takav ishod, ali mi smo strpljivi i uporni u nastojanjima da begunce od zakona privedemo pravdi.

Kako gledate na konstantne pozive Haradinaja i Tačija da se SAD uključe u dijalog?

- Formalno uključivanje zainteresovanih strana van EU u dijalog mi u ovom času nije izgledno, ali smatram da se do stabilnog rešenja kosovskometohijskog problema ne može doći a da svoju reč o tome ne daju SAD, Rusija i Kina kao stalne članice Saveta bezbednosti UN.

Tači kaže da kraj dijaloga vidi kada Srbija prizna Kosovo. Kako vi vidite dijalog, odnosno kako će se po vama završiti?

- Tu nema mnogo misterije. Ili će se završiti kompromisom koji bi doneo obostrano prihvatljivo rešenje, ili ćemo na neodređeno dugo vreme imati održavanje sadašnje situacije, odnosno neku vrstu zamrznutog konflikta. A sa takvim maksimalističkim željama političkih predstavnika kosmetskih Albanaca samo se udaljavamo od rešenja.