Ђурић: До нормализације решавањем имовинских односа

Решење имовинских односа на Косову и Метохији биће један од кључних захтева српске стране да би се постигла свеобухватна нормализација односа са Приштином, изјавио је директор Канцеларија за КиМ Марко Ђурић.

Такође, у наставку бриселског дијалога, навео је Ђурић за Новости, Београд ће тражити ревизију приватизације на КиМ, а са овом иницијативом званично ће се обратити и Унмику и Еулексу, као организацијама надлежним за привремено управљање Косметом.

За своје захтеве, истиче он, Београд има покриће у папирима, јер катастарска евиденција показује да је 58 одсто земљишта на КиМ у српском власништву.

У државном и друштвеном је 29 посто, имовина привредних субјеката износи 14 посто, док је у приватном власништву Срба и СПЦ 15 одсто територије покрајине.

Ђурић је навео да нема коментара европских посредника када је на последњој сесији бриселског дојалога представљена студија о приватизацији на КиМ, у којој је више од 900 предузећа добило титулара на нелегалан начин и без сагласности стварних власника.

Не желимо ништа што је туђе, нити да управљамо ресурсима који су витални за опстанак албанског народа. Желимо да се регулише оно што смо деценијама, одричући се наших доходака из других делова земље, изградили на КиМ, а то није мало, рекао је Ђурић.

Процена је, наводи он, да је од 1966. до 1990. године Србија на КиМ само кроз Фонд федерације усмерила 1,5 милијарди долара.

Ђурић каже да је метода обавештавања међународне јавности о стварном стању ствари већ дала резултате и да су заустављени неки процеси, попут настојања да се без сагласности власника и српског народа у општини Штрпце отме ски центар Брезовица.