Dačić: Na pitanje KiM ne gledamo kao na rešenu stvar

Osnovni kamen spoticanja između Srba i Albanaca je pitanje Kosova i Metohije, a Srbija smatra da je put dijaloga imperativ u traženju rešenja za sve probleme i konflikte, izjavio je danas ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

On je naveo da je pozicija Vlade i predsednika Srbije vrlo transparentna i uperena na postizanje cilja, a to je očuvanje i promovisanje mira i stabilnosti.

"Čvrsto smo opredeljeni da zajednički radimo sa svim zainteresovanim stranama, spremni smo da razgovaramo o svim pitanjima kako bi se omogućio svestrani napredak. Smatramo da je svim narodima i zajednicama potreban mir i stabilnost u regionu i njihov ubrzani ekonomski oporavak. Stoga je nastojanje Srbije da se zajedno sa drugim zemljama što skorije integriše u EU", rekao je Dačić.

Prema Dačićevim rečima, Srbija mora da bude ključni akter u stvarima koje se nje tiču, jer, kako kaže, samo tako može da zastupa i brani svoje nacionalne interese, svoja legalna i legitimna prava.

"Učešće Srbije u razgovorima nije nimalo lako, puno je otpora i nepredvidivih prepreka. Međutim, poenta i nije u pronalaženju brzih i lakih rešenja, u stihijskom prepuštanju ili prihvatanju minimalizma", rekao je Dačić i dodao da Srbija svoju spremnost da učestvuje u razgovorima manifestuje uvek i svuda, konstantno obnavljajući napore da u postupku medijacije EU dođe do kompromisa sa albanskom zajednicom na Kosovu i Metohiji.

Govoreći o unutrašnjem dijalogu o KIM u Srbiji, Dačić je rekao da je to izraz velikog demokratskog kapaciteta društva, kao i potrebe traženja adekvatnog rešenja uz izbegavanje fragmentirane pozicije.

"Zato svrha unutrašnjeg dijaloga nije dolaženje do prostog zbira različitih ideja i pogleda, već šansa za sagledavanje čitavog spektra mogućih solucija i kristalisanja stavova naše zemlje. Posledično, unutrašnji dijalog je doveo do porasta kredibiliteta Srbije u evropskim i svetskim okvirima", rekao je Dačić.

Kada je reč o razgovorima u Briselu, Srbija ima dovoljno političkog senzibiliteta da oseti momenat rešavanja pitanja Kosova i Metohije i da svu svoju energiju i snagu uloži u pravcu postizanja kompromisa, kako se ne bi propustila istorijska prilika za dogovor sa albanskom zajednicom, naveo je ministar.

Dodao je da se Beograd snažno zalaže za dijalog sa Prištinom, smatrajući da pregovarački proces nema alternativu.

"Za razliku od nekih naših zapadnih partnera, ne gledamo na pitanje Kosova i Metohije kao na rešenu stvar, već da se samo kroz dijalog može doći do rešenja. Prioritet delovanja Srbije predstavlja opstanak i poštovanje prava srpske zajednice, njen ekonomski razvoj, očuvanje kulturne baštine i imovine Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji", rekao je Dačić na skupu "Srbi i Albanci - kojim putem dalje" koju organizuju Novinska agencija Tanjug i agencija ATA iz Albanije.

On je dodao da će u vremenu u kojem živimo, ali i koji je pred nama, odnos srpskog i albanskog naroda jeste i biće merilo uspešnosti čitavog regiona, a i Evrope u dugotrajnom procesu pomirenja, prevazilaženja postojećih razlika i uspostavljanja međusobnog poverenja.

Dačić je rekao i da dosadašnji rezultati dijaloga u Briselu nisu zadovoljavajući, kao i da su stalno praćeni novim tenzijama albanske zajednice na KiM.

"Težnja Beograda za dogovorom jeste iskrena i motivisana vrednostima koje delimo sa Evropom i svetom, ali nećemo dozvoliti da nas neko ponižava i ruši. Nakon pet godina, proces dijaloga u Briselu se pored periodičnih pomaka, ali bez korenitih promena i suštinskog napretka, nalazi pred starim izazovima, kako ispuniti dogovoreno", primetio je Dacicć.

Kako je rekao, politika predstavnika albanske zajednice na Kosovu i Metohiji deluje poprilično rezistentna na uticaje sa strane, kojih, kako kaže, ni nema u dovoljnoj meri.

Uporište, primćeuje Dačić, nalazi u prećutnoj, a ponekad i otvorenoj podršci određenih sila.

"Odsustvo iskrene želje za postizanjem kompromisa i trajnog rešenja relativizuju uložene napore naše strane, a breme odgovornosti pođednako će deliti i međunarodna zajednica, nekad činjenjem, a nekad nečinjenjem. Nezavisno od ovog, Beograd je svoju otvorenost za razgovore pokazao i pokazaće uvek kada druga strana hoće da sedne za pregovarački sto”, istakao je ministar.

S druge strane, naglasio je da aktivnost Srbije na diplomatskom planu koja dovodi do toga da sve veći broj zemalja povlači priznanje tzv. Kosova, je odraz našeg prava i obaveze da u bilateralnim odnosima sa drugim državama štitimo svoje sopstvene interese i afirmišemo poštovanje normi međunarodnog prava.

Srbija je, kaže Dačić, zainteresovana za blisku saradnju u oblasti EU integracija sa Albanijom, a spremnost da podeli iskustva iz svog procesa pregovora potvrđuje i to što je inicirala zaključivanje Memoranduma o saradnji u ovoj oblasti.

“Logično je i očekivano, da se Srbija i Albanija međusobno podržavaju pred institucijama EU, uključujući i njene najuticajnije članice”, nepomenuo je Dačić.

On je dodao da neiskorišćen potencijal za zajednički nastup Srbije i Albanije postoji u oblasti regionalne saradnje, gde posebno mesto ima saradnja u okviru Berlinskog procesa.

Dačić je zaključio da je jačanje političkog dijaloga i kontakata od neprocenjivog značaja, budući da su nasleđeni problemi na relaciji Beograd-Tirana, odnosno Beograd-Priština veoma ozbiljni i teški.

“Još jednom bih ponovio da se Srbija zalaže za dijalog, koji vidimo kao evropsku tekovinu, gde je jedino rešenje prihvatljivo za sve zainteresovane strane pretpostavka da to rešenje bude i održivo. Ocenjujemo da bi to moglo da doprinese stvaranju povoljnije ukupne klime u regionu, a time i da olakša rešavanje nasleđenih pitanja sa susedima”, rekao je Dačić.

On je pozdravio organizaciju konferencije, navodeći da se na takvim forumima mogu izneti ideje, mišljenja na kojima stručna, ali i šira javnost Srbije i van nje može da učestvuje i doprinese boljem razumevanju aktuelnog trenutka.

“Ovakvi razgovori i kontakti doprinose povezivanju i ostavljaju pozitivnu sliku kod običnih ljudi, Srba i Albanaca o odnosima dva naroda u kome nacionalni, verski i politički momenat ne bi trebalo da bude opredeljujući, ali je svakako značajan kao izraz civilizacijskog i kulturnog identiteta dva naroda, njegovih sličnosti i razlika”, rekao je Dačić.