A A A ћир |  lat  
Naslovna » Aktuelno » Vesti » Petković: Borko Stefanović poslednji može da govori o KiM

Petković: Borko Stefanović poslednji može da govori o KiM

15. oktobar 2020.

Borko, nekadašnji Borislav, Stefanović, majstor bežanija i potpisnik kapitulacija, najmanje je od svih građana Srbije pozvan da se izjašnjava o Kosovu i Metohiji, dijalogu Beograda i Prištini i bilo čemu što ima veze sa životom naših sugrađana u južnoj pokrajini. Iako Stefanović možda misli da se promenom imena može promeniti biografija i građani prisiliti na zaborav, to tako ne biva.

 Petar Petković

Foto: Kancelarija za Kosovo i Metohiju

Borko Stefanović na podmukao način pokušava da, koristeći najprimitivniju tviterašku pseudoargumentaciju, optuži predsednika Aleksandra Vučića za neiskrenost prema građanima.

Iako Stefanović sigurno dobro zna kako funkcioniše dijalog Beograda i Prištine, objasniću mu ovom prilikom osnovne principe, jer očito je da se zlonamerno pravi nevešt i neinformisan.

Da, Beograd, pored tehničkih, odnosno ekspertskih razgovora, sa Prištinom vodi i dijalog na političkom nivou, što nisu razgovori o statusu. Zajednica srpskih opština je, na primer, ispregovarana u okviru političkog dijaloga, a tehničkim dijalogom su usaglašeni detalji. Dakle tehnički dijalog je bio i jeste u funkciji političkog dijaloga.

Iako politički dijalog danas nije statusni dijalog, u Borkovo vreme navodno tehnički dijalog jeste bio čisto statusni dijalog.

Zar nisu upravo Borko i njegovi šefovi Jeremić i Tadić prejudicirali status naše južne pokrajine kada je 2008. godine u Prištini samoproglašena nezavisnost Kosova, a oni tada reagovali saopštenjem i pobegli u Rumuniju, ili kada je 2010. takav status dobio međunarodni legitimitet zahvaljujući njihovom pitanju Međunarodnom sudu pravde, ili 2011. kada je Borko ušao u rešavanje statusnih pitanja putem dijaloga prihvatajući prištinski carinski pečat i lične karte, razgraničivši faktički Srbe u centralnoj Srbiji od Srba na Kosovu i Metohiji?

Od tada borimo se da konačno Srbija na Kosovu i Metohiji dobije ono što pripada srpskom narodu, nastojeći da makar ublažimo posledice činjenice da je lično Borko Stefanović pristao na de-fakto granicu između Srba i Srba. I kada su se Srbi tada s pravom pobunili, Borko je sedeo na balvanima barikada, a zatim on i Tadić povukli podršku Srbima i tražili da se barikade na prelazima uklone.

Za razliku od Borka Stefanovića, koji je govorio o crvenim linijama a aminovao granične linije sa našom južnom pokrajinom, predsednik Vučić sa građanima o Kosovu i Metohiji razgovara iskreno, upoznajući ih sa svom težinom situacije.

Za razliku od Borka Stefanovića, koji je sve radio u pravcu puzećeg priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i za čijeg mandata je mnogo više od polovine članica UN priznalo nezavisnost Kosova, predsednik Vučić je rekao ne svaki put kada je od njega zahtevano implicitno ili eksplicitno priznanje, i izdejstvovao 18 povlačenja priznanja i tako sveo ispod polovine ukupnog broja članica UN broj onih koje su priznale Kosovo.

O svim šetnim sporazumima koje je potpisao, poput onog o priznavanju diploma, dokumenata, tablica i slično, najbolje govori podrška koju Borko u promilima ima na Kosmetu, kao i to da na KiM nije otišao godinama, jer zna šta naš narod tamo misli o njemu i njegovim rezultatima, od kojih još trpe posledice svakodnevno. Uostalom, kao i naš pregovarački tim kojem je Borko svojim potpisima "veštog" pregovarača vezao i ruke i noge u daljim pregovorima.