Ђурић: Дијалог од самог почетка има хроничну бољку

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић изјавио је да питање статуса Косова и Метохије остаје тачка трајног неслагања Београда и Приштине, наводећи да њихов дијалог од самог почетка има једну хроничну бољку, а то је чињеница да две стране немају исти интерес.

Ђурић је у разговору за Танјуг и портал European Western Balkans, који је вођен пре рунде дијалога о телекомуникацијама, рекао да Приштина настоји да сваки договор злоупотреби политички и медијски за учвршћивање независности Косова и да таква настојања негативно утичу и на динамику разговора и на спровођење онога што је договорено.

Додаје да политичари из Приштине у последње време учествују у кампањи којом настоје да међународну заједницу убеде да је Бриселски дијалог неуспешан и да зато треба извршити притисак на Србију да призна једнострано проглашену независност Косова.

"Дијалог јесте недовољно ефикасан управо зато што Приштина у њему од самога поцетка има агенду која је потпуно супротна принципу преговарања "у доброј вери", каже Ђурић, који ће о овим темама говорити и на предстојећем Београдском безбедносном форуму, од 12. до 14. октобра.

Он додаје да Београд, са друге стране, има јасну позицију да договореним решењима неће ни имплицитно, ни експлицитно признати независност Косова, али је спреман на компромисна решења којима би живот грађана у нашој јужној покрајини био потпуно нормализован.

Жалосно је, оцењује, што преговарачи Приштине константно интересе градана подређују такозваним државотворним циљевима.

Упитан како види крајњи резултат дијалога и шта за њега представља "свеобухватна нормализација односа" која се тражи од Србије кроз поглавље 35, Ђурић понавља да је, ако се занемари чињеница да је питање статуса тачка трајног неслагања, могуће решити огроман корпус проблема, што ће живот грађана учинити бољим.

Подсећа да се у Бриселу симболично преговара на Тргу Роберта Шумана, који носи име по архитекти онога што је у међувремену прерасло у Европску унију, те да је Шуманова премиса била да решење за међунационалне сукобе на нашем континенту мора бити - европско.

"Ако и Београд и Приштина искрено желе да у зони свог утицаја створе истински европска друштва, онда ће и капацитет за сарадњу тих друштава бити неограничен, без обзира на то што ми КиМ називамо нашом српском покрајином, а косметски Албанци државом", рекао је Ђурић.

Није, међутим, уверен да садашња албанска политичка елита у Приштини има жељу и капацитет да такво друштво створи, јер је већина њих заробљена у старе националистичке и шовинистицке обрасце који су управо супротни ономе чему савремена Европа тежи.

"Зато за мене свеобухватна нормализација није политичко питање у ужем смислу, већ пре свега вредносно питање", рекао је Ђурић.

Упитан који су следећи кораци које ће предузети Влада Србије у процесу дијалога, Ђурић је рекао да је Београд у овом тренутку заокупљен питањима примене онога што је договорено у досадашњим фазама дијалога.

Он наводи да је Влада Србије доследно и искрено опредељена за мир, те да се нада да то више никоме не мора да доказује и истиче да је мир најзначајнија тековина дијалога Београда и Приштине, иако српско становништво на Косову и Метохији и даље спорадично бива мета напада екстремиста.

Чињеница је, међутим, додао је, да је код грађана створен утисак да су политички лидери способни да спорна питања решавају дијалогом, те да је алтернатива дијалогу повратак у времена када су се несугласице решавале оружјем, којих се сви нерадо сећамо.

Ђурић је рекао да је пред нама подужи каталог нерешених питања која морају да се нађу на преговарачком столу, а да су нека од њих кључна за будућност српско-албанских односа и положај и права српског народа на Косову и Метохији.

"Ми смо већ отворено поручили да, између осталог, морају бити расправљене питања имовине и положаја СПЦ и српске културне баштине на КиМ. Без решавања тих питања не можемо се надати ни значајнијем привредном расту на Косову и Метохији нити трајном стишавању међунационалних тензија", навео је Ђурић.

Ђурић је за Тањуг и Еуропеан Wестерн Балканс разговарао уочи Београдског безбедносног форума, који ће ове године кроз низ панела покушати да одговори на питање "Да ли ће демократија преживети кризу светског поретка".

Он ће говорити на панелу о будућности дијалога Београда и Приштине, на којем ће говорити и Тања Мишчевић, Пјер Мирел, Бајрам Гецај...

Ђурић каже да је Београдски безбедносни форум једна од ретких прилика да се регионални изазови сагледају у ширем, геополитичком контексту, али и да се о постконфликтним процесима разговара рационално, хладне главе и без уплива предизборним интересима водене дневне политике.

"У време када се широм региона могу чути ратни покличи, скупови попут овога су оаза разума и прилика да се они који су забораву склони подсете колико трагичне могу бити последице дестабилизације и изостанка дијалога", рекао је Ђурић.