Đurić: U januaru nastavak pregovora Beograda i Prištine

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije, Marko Đurić u intervjuu za Radio Kosovo 2, redakcija na srpskom jeziku, najavio je da će već u drugoj polovini janura biti nastavlјeni pregovori Beograda i Prištine.

"Već u drugoj polovini janura mi ćemo obnoviti razgovore na ekspertskom nivou sa Prištinom o svim relevantnim temama, a vrlo brzo zatim za očekivati je da će doći do sastanka na nivou predsednika Vlada", kaže Đurić.

U dijalogu, dodaje on, za Beograd tema broj jedna ostaje Zajednica opština sa srpskom većinom, mada ima i mnogo drugih tema o kojima treba razgovarati. Đurić ističe i da Beograd ne čeka odluku Ustavnog suda Kosova u vezi ustavnosti Zajednice, već da čeka Prištinu da počne da sprovodi dogovor na koji se obavezala.

"Politički sporazum koji je postignut, postignut je sa izabranim predstavnicima kosovskih Albanaca i oni su u obavezi da reč koju su dali i potpis, koji su stavili na politickom sporazumu o formiranju zajednica i sprovedu. Interna procedura u pokrajinskim institucijama za nas nema nikakav politički i pravni značaj",kaže on.

Đurić tvrdi i da je Beograd obezbedio podršku međunarodne zajednice, koja će biti dovolјna da natera Prištinu da počne primenu sporazuma o Zajednici opština sa srpskom većinom.

"Mislim da smo generisali značajnu podršku za formiranje Zajednice srpskih opština, koja je za nas veoma važna. Uveren sam u to da će ona biti formirana, a što se tiče dinamike toga, naravno da nismo zadovolјni i mislim da bi bilo veoma važno da nastave da važe isti aršini za sve strane. Da Beograd nije sprovodio, da je Beograd odugovlačio sprovođenje sporazuma na način na koji je to činila Priština, nisam siguran da bi se na to gledalo na isti način na koji se u jednom trenutku gledalo sa razumevanjem u pojedinim krugovima na odluku Prištine da iskoristi izgovor internih procedura da odloži sprovođenje sporazuma",kaže on.

Direktor Kancelarije za Kosovo podseća i da su ove godine u pregovorima u Briselu Beograda i Priština postigli i dobar sporazuma o osiguranju, koji je rasteretio građane višegodošnjih davanja na graničnim prelazima, a od kojih su do sada koristi imale samo osiguravajuće kompanije.

"Ono što je važno je da se prepozna i kod političkih aktera među kosovskim Albancima da iako se razumemo da postoji neslaganje oko pitanja statusa, da imamo obavezu i odgovornost da unapređujemo odnose zato što je to interes i srpskog i albanskog naroda. Sve drugo je politika koja ne bi bila previše odgovorna prema narodima koje predstavlјamo", kaže Đurić.