Zajednica srpskih opština će biti formirana

Važno je to što su nedvosmislenim stavom visoke predstavnice Evropske unije Federike Mogerini razvejane iluzije albanskih političkih predstavnika da ono što su potpisali u avgustu prošle godine za njih nije obavezujuće i da je moguće iznova pregovarati o nečemu što je već usaglašeno. Katastrofalnim sporazumom iz 2011. koji je potpisao Borko Stefanović diplomcima Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici onemogućeno je da budu ravnopravni takmaci na tržištu rada na Kosovu i Metohiji, iako je reč o najkvalitetnijoj visokoškolskoj ustanovi u našoj južnoj pokrajini. Brzina realizacije dogovora oko železničkog i avio saobraćaja zavisiće od toga da li će Priština i na ovom polјu nastojati da insistira na statusnim aspektima, odnosno da li će pokušati da od nečega što bi trebalo da bude oblast povezivanja napravi još jedan simbol razdvajanja - kaže Marko Đurić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Poslednjim susretom u Briselu odblokiran je dijalog Beograda i Prištine, i što je najvažnije, iskrenim i posvećenim pristupom premijera Vučića, sa mrtve tačke pokrenut proces uspostavlјanja Zajednice srpskih opština. Važno je to što su nedvosmislenim stavom visoke predstavnice Evropske unije Federike Mogerini razvejane iluzije albanskih političkih predstavnika da ono što su potpisali u avgustu prošle godine za njih nije obavezujuće i da je moguće iznova pregovarati o nečemu što je već usaglašeno - ovo je odgovorio Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM na pitanje "Jedinstva" da li je zadovolјan ishodom poslednje runde pregovora sa Briselom i naglasio da će Zajednica srpskih opština biti formirana na temelјima postignutih dogovora, i da to jasno stoji i u saopštenju gospođe Mogerini objavlјenom posle sastanka. "Načinjeni su izvesni pomaci i kada je reč o nekim drugim temama i zato sam, kao neko ko se dosledno zalaže za razuman dijalog u kojem će Beograd istinski biti ravnopravna pregovaračka strana, zadovolјan ishodom" - kazao je Marko Đurić.

Posle razgovora u Briselu saopšteno je da je postignut dogovor u oblasti slobode kretanja, odnosno registarskih tablica i priznavanja univerzitetskih diploma. U kojoj meri će dogovor oko ovih tema olakšati život Srba u pokrajini?

Katastrofalnim sporazumom iz 2011. koji je potpisao Borko Stefanović diplomcima Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici onemoguć eno je da budu ravnopravni takmaci na tržištu rada na Kosovu i Metohiji, iako je reč o najkvalitetnijoj visokoškolskoj ustanovi u našoj južnoj pokrajini. Mi ćemo taj nonsens i tu nepravdu ispraviti i našim mladim obrazovanim sunarodnicima stvoriti bolјe šanse za zaposlenje. Kada je reč o tablicama, takođe smo žrtve neodgovornog pregovaranja predstavnika DS-ovog režima 2011. godine. Ova tema će biti predmet razgovora u budućnosti. Pokušaćemo koliko je moguće da ispravimo te po Srbiju štetne sporazume, ali niko neće moći da koristi registarske tablice kako bi Srbe na Kosovu i Metohiji primorao da priznaju takozvanu državu Kosovo.

Dogovoreno je da se nastavi sa realizacijom Sporazuma o Zajednici srpskih opština, konkretnije da se nastavi sa izradom Statuta ZSO. Kako objašnjavate izjave predstavnika vlasti u Prištini da će se oko izrade statuta primenjivati isklјučivo kosovski zakoni?

Saopštenje posrednika u dijalogu bilo je jasno, da jasnije ne može biti. Ranije postignuti dogovori se moraju poštovati. Međutim, albanski političari imaju potrebu da nešto što je, iz meni ne sasvim razumlјivih razloga za njih vruća politička tema, predstave na način koji je za njih najmanje politički štetan. Netaktično je to što su kampanju plasiranja neistina započeli u Briselu pre nego što su se stolice na kojima su sedeli ohladile. Posrednik u dijalogu sigurno neće na to gledati blagonaklono. Voleo bih da možemo da sa razgovora u Briselu izlazimo sa zajedničkim saopštenjima i jedinstvenim interpretacijama, jer to bi bio jedan od znakova jačanja poverenja, ali druga strana se uporno protivi takvim inicijativama.

Zajednica srpskih opština je klјučna tema ovih pregovora za srpski pregovarački tim a samim tim i srpski narod na Kosovu i Metohiji, što izaziva brojne opstrukcije od strane Prištine. Da li i koje opstrukcije sada očekujete oko formiranja ZSO?

Zajednica srpskih opština, ponavlјam to po ko zna koji put, nije uperena protiv Albanaca, već Srbima pruža stabilan osnov za sigurnu egzistenciju i perspektivu opstanka na Kosovu i Metohiji. Opstruirajući i relativizujući ideju Zajednice srpskih opština albanski političari zapravo na delu pokazuju šta misle o pravu svojih srpskih komšija na ostvarivanje najelementarnijih egzistencijalnih i političkih interesa. Ne može se insistirati na sopstvenim interesima i biti potpuno nehajan prema interesima druge strane. To prosto obesmišlјava pregaovore i u suprotnosti je sa potrebom da se rane iz prošlosti zaleče stvaranjem normalnih, civilizovanih međunacionalnih odnosa.

Na poslednjoj rundi pregovora u Briselu bilo je reči i o uspostavlјanju železničkog i avio saobraćaja između centralne Srbije i KiM. Dokle se stiglo sa ovim dogovorima?

Naša želјa da se uspostavi slobodan protok lјudi, robe i kapitala između centralne Srbije i naše južne pokrajine je i do sada bila neupitna. Čini se da albanski politički predstavnici ne dele tu želјu. U to najbolјe možemo da se uverimo tokom praznika kada vidite one besmislene nepregledne kolonama na administrativnim prelazima. Brzina realizacije ovih dogovora oko železničkog i avio saobraćaja zavisiće od toga da li će Priština i na ovom polјu nastojati da insistira na statusnim aspektima, odnosno da li će pokušati da od nečega što bi trebalo da bude oblast povezivanja napravi još jedan simbol razdvajanja.

Očekujete li da se republički parlamentarni izbori nesmetano održe u našoj južnoj pokrajini?

Svim našim građanima sa pravom glasa biće omogućeno da na teritoriji cele Srbije biraju svoje političke predstavnike u institucijama Republike Srbije.

Iz albanskih političkih krugova poslednjih dana i nedelјa mogu se čuti najave da će još uvek aktuelnu kosovsku predsednicu Atifetu Jahjaga zameniti sadašnji zamenik premijera i ministar inostranih poslova Kosova Hašim Tači. Koliko je to realno, i šta ćete sugerisati poslanicima Srpske oko glasanja za budućeg predsednika?

Srpski predstavnici u privremenim institucijama samouprave u Prištini će u narednom periodu zauzeti jedinstven stav i po ovom pitanju, konsultujući se sa Vladom Srbije i rukovodeći se, kao i do sada, isklјučivo interesima srpskog naroda.

Albanska opozicija na Kosovu najavlјuje masovne proteste za 17. februar. Ima li bojazni da se ovi protesti preliju u ozbilјnije nasilјe, pogotovu imajući u vidu poslednje pregovore u Briselu tokom kojih je najavlјeno formiranje ZSO, a što je prema tvrdnjama opozicionih lidera glavni razlog njihovog protesta?

Do sada se političko nezadovolјstvo albanskih opozicionih stranaka nije u znatnijoj meri odražavalo na bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji. Poslednjih dana smo, međutim, svedoci objavlјivanja snimaka naoružanih maskiranih lјudi sa paravojnim insignijama u prištinskim medijima. To ne možemo shvatiti drugačije nego kao pokušaj kampanje zastrašivanja Srba. Međutim, Srbi na Kosovu i Metohiji, kada je reč o njihovoj bezbednosti, nisu sami, niti prepušteni sami sebi.

Vlada Holandije nedavno je saopštila da će sedište Specijalnog suda za ratne zločine, koje su počinili pripadnici tzv. "OVK" biti u Hagu. Kada se može očekivati početak rada ovog suda, budući da predstoji ratifikacija sporazuma u kosovskoj skupštini?

Mi ne očekujemo sa naročitim entuzijazmom formiranje tog suda, jer on tek treba da zasluži naše poverenje. Takođe, kada su pravda i srpski interesi u pitanju, naša iskustva sa ovakvim sudovima do sada nisu bila pozitivna. Sa druge strane, prirodno je da niko nije zainteresovaniji od Srba za rasvetlјavanje zločina počinjenih nad Srbima, ali od nekih od tih zločina proteklo je više od jedne i po decenije, što je period u kojem su zločinci svim snagama nastojali da zametnu tragove, zastraše ili čak likvidiraju potencijalne svedoke. Naša skepsa je, dakle, opravdana, ali svakako ćemo učiniti sve da pomognemo da istina izađe na videlo.

Oliver Ivanović je odlukom veća Apelacionog suda a po žalbi tužioca Euleksa iz kućnog pritvora vraćen u zatvor. Veoma ste oštro reagovali na ovu odluku, ali kako omogućiti nastavak pravednog suđenja Ivanoviću i da li je moguće polagati nadu da će Apelacioni sud vrednovati dokaze i činjenice koji ukazuju na njegovu nevinost?

Dokazima i činjenicama se ne dokazuje nečija nevinost, već krivica. Teret dokazivanja krivice je na tužiocu, ali i pored toga što Ivanovićeva krivica nije dokazana, on je osuđen uz bahato prenebregavanje činjenica. Očekujem da ovaj slučaj sa terena politike u drugostepenom postupku bude vraćen na teren prava i da Ivanović bude oslobođen. Ne želim da verujem da je drugačiji ishod moguć. Vlada Srbije će nastaviti da finansira i pomaže odbranu Olivera Ivanovića i da insistira kod svih relevantnih međunarodnih tela na ispravlјanju ogromne nepravde načinjene i Oliveru, i njegovoj porodici, ali i celoj Srbiji.

Stalni napadi na Srbe, presude bez dokaza, suzavac u skupštini, neredi na ulicama... Da li je ovakvom društvu mesto u demokratskoj i naprednoj Evropi?

Politika Vlade premijera Vučića je strateški opredelјena za članstvo Srbije u Evropskoj uniji. Želimo da svi demokratski standardi i ekonomski kriterijumi koji su preduslov za to budu deo društvene stvarnosti na svim delovima naše teritorije, uklјučujući Kosovo i Metohiju. To je, uostalom, jedan od razloga koji nas navode da aktivno učestvujemo u briselskom dijalogu sa Prištinom.

STRAH OD SPECIJALNOG SUDA

Da li je formiranje Specijalnog suda možda i suštinski razlog protesta Albanaca, pošto se mogu čuti mišlјenja da su protesti opozicije u sprezi sa vlašću upravo iz razloga da se prolongira formiranje tog suda?

Verujem da i u vladajućim strankama i u opoziciji na Kosovu i Metohiji ima onih koji opravdano strahuju da bi ih napokon mogla sustići ruka pravde. Bez sumnje, oni imaju zajednički interes da se to ne dogodi. Ostaje da vidimo koliko će taj sud biti objektivan, neselektivan i efikasan i da li će se na njegovom udaru naći i takozvane "krupne zverke".