Bez ZSO nema iskrenog pomirenja i normalizacije

Mesecima unazad strplјivo smo čekali da se sprovede sporazum iz avgusta prošle godine. Niz događaja u Prištini i političkih aktivnosti koje su bile odgovor na naše ponavlјanje da se mora realizovati dogovoreno, ne samo iz Brisela nego i iz koalicionog sporazuma, svaki put su nas sačekale kao izgovor - kaže Ljubomir Marić, koordinator tima za izradu Statuta ZSO i ministar u kosovskoj Vladi, odgovarajuć i na pita nje "Jedinstva", da li će uskoro doći do realizacije Briselskog i koalicionog sporazuma i dodaje: "Slanje sporazuma iz Brisela o principima za uspostavlјa nje ZSO na ocenu ustavnosti, umesto usvajanje Uredbe Vlade Kosova i njeno potvrđiva nje u Ustavnom sudu, ozbilјno je poremetilo način na koji je ZSO trebalo da bude uspostavlјena i dovelo do situacije u kojoj se danas nalazimo.

Dakle oni koji su umesto dogovorenih 'koraka' za stva nje pravnog okvira neophodnog za izradu Statuta i odlučili da zaigraju igru svođenja Zajednice na udruženje, moraće da se suoče sa potencijalnim posledicama neuspeha sprovođe nja Briselskog dijaloga i na kraju svakako i normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, a da ne govorimo o iskrenom pomirenju između dva naroda - pojašnjava Marić.

Dokle se stalo sa izradom Statuta ZSO, odnosno šta je tim zadužen za izradu statuta ispred Vlade Srbije uradio do sada po tom pitanju i kako ocenjujete najave prištinskih institucija da će statut biti rađen isklјučivo po kosovskim zakonima ali i biti razmatran u Ustavnom sudu Kosova?

Statut kao pravni dokument koji uređuje funkcionisa nje Zajednice kroz četiri klјučne oblasti koje su joj dodelјene Prvim sporazumom i njen odnos sa lokalnim samoupravama koje će je sači njavati postoji u raznim verzijama već više od dve godine i jednu od verzija je Upravlјački tim i dostavio Briselu krajem maja meseca prošle godine. Sam Statut se relativno brzo može ponovo 'spustiti' na pregovarač ki sto u Briselu, ali ono što je neophodno za nastavak sprovođe nja Sporazuma o ZSO je uvođe nje principa dogovorenih avgusta prošle godine u Briselu u kosovsko zakonodavstvo. Ovo je trebalo da se sprovede donoše njem Uredbe Vlade Kosova koja bi zatim sa iscrpnim obrazlož e njem bila upućena na potvrdu ustavnosti, čime bi se zajedno sa Prvim sporazumom koji je verifikovan u Skupštini Kosova, bio stvoren pravni okvir neophodan da se Statut pripremi i usvoji na konstitutivnoj sednici ZSO.

Nedavno je poslanica Evropskog parlamenta, Urlike Lunaček izjavila da će uskoro doći do formira nja ZSO ali da ona neće imati izvršna ovlašć nja, već da će biti isklјučivo po kosovskim zakonima. Kako to komentarišete?

Ne bih komentarisao izjave nikoga ko nije u mogućnosti da donosi odluke na Kosovu. Ulrike Lunaček nije ni poslanik u Skupštini Kosova, niti član Vlade. Ne vidim koja su njena ovlašć nja po pita nju ZSO.

Kako ste doživeli kritike koje je na Vaš račun uputio kosovski premijer Isa Mustafa koji Vam je zamerio, između ostalog, što Kosovo nazivate punim nazivom Kosovo i Metohija ?

Ne bih putem medija da komentarišem, niti odgovaram na bilo kakve kako ste rekli zamerke i kritike. Uopšte je poznato da pojedini mediji na Kosovu od prvog dana kada smo postali članovi Vlade izvlače iz konteksta isklјučivo negativno i konstruišu naslove koji od nas treba da naprave mete za ekstremiste i svakako da skrenu paž nju sa realnih problema svih građana. l Očekujete li da će se i na KiM održati vanredni parlamentarni izbori ili su priče o izborima samo želјe opozicionih stranaka, i da li bi se po Vašem mišlјe nju u slučaju izbora nešto značajno promenilo na političkoj sceni KiM? Sve sam uvereniji da do izbora neće doći ove godine i da je eventualno moguć neki dogovor oko okvirnog datuma nekih vanrednih izbora kao rezultat dogovora vodećih politikih partija na Kosovu i opozicije. Svakako mislim da do značajnije promene ne bi došlo, posebno u politici i odlukama kada je u pitanju srpski i ostali nealbanski narodi, kao ni odnosi sa Beogradom.

Evropska komisija je dala "zeleno " svetlo za viznu liberalizaciju Kosovu uz izvesna ograničenja. Imaju li u tom smislu osnova upozorenja srpskih nevladinih organizacija da će jedino kosmetski Srbi, ostati izvan bezviznog režima?

Takav rezultat sprovođe nja preporuka Evropske komisije bio bi u najma nju ruku neuspeh evropske politike i principa ostvariva nja osnovnih lјudskih prava za nosioce pasoša Republike Srbije koji žive na KiM, jer bi jedan značajan broj građana bio uskraćen prava izbora koji dokument želi da koristi. Siguran sam da će se do uspostavlјa nja bezviznog režima za nosioce kosovskog pasoša, rešiti i pita nje pasoša koji imaju oznaku Koordinacione uprave. Mogli smo da čujemo i jasne najave direktora Kancelarije za KiM, Marka Ćurića da će Vlada Republike Srbije preduzeti sve i razgovarati sa Briselom o ovom pita nju. Dakle, verujem da će ovo pita nje biti pozitivno rešeno.

Uprkos formiranju, početak rada Specijalnog suda za zločine koje su počinili pripadnici "OVK" i dalјe je, čini se na dugom štapu. Da li i kada očekujete da ovaj sud počne sa procesuiranjem prvih optužnica i da li će se među optuženim kako se očekuje, naći značajna imena iz albanskog politič kog života?

To je nešto na čemu međunarodna zajednica insistira i što će svakako pratiti Kosovo na svakom koraku kada je u pita nju odnos Prištine i svake važnije prestonice poput Vašingtona, Londona ili Berlina. Pita nje dinamike je svakako opterećeno kao i ostala pita nja, političkim relacijama i aktivnostima odnosno ometa njem od strane opozicije.

Poslednjih dana puno se polemisalo u kosovskoj javnosti oko odlaska misije Euleks sa KiM. Iako na sastanku predstavnika ove misije i kosovskih zvaničnika nije postignut konkretan dogovor, očekuje se da se ovo pita nje nađe u kosovskom parlamentu. Postoji li mogućnost da se međunarodna zajednica povuče sa KiM i šta bi to značilo za Srbe?

Svakako je važno da misija Euleks nastavi da bude prisutna na KiM jer je to za nas jedina šansa za neki vid kontrole i zaštite od pravosudnog sistema koji je do sada bio jako nepravedan prema nealbancima. Iako se Euleks u slučaju Olivera Ivanovića nije pokazao kao instrument vladavine prava i iako su možda neki segmenti Euleksa znali biti produžena ruka određenih struktura iz Prištine, nama je Euleks i dalјe potreban sagovornik i saradnik u mnogim oblastima