Đurić: Dijalog od samog početka ima hroničnu bolјku

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić izjavio je da pitanje statusa Kosova i Metohije ostaje tačka trajnog neslaganja Beograda i Prištine, navodeći da njihov dijalog od samog početka ima jednu hroničnu bolјku, a to je činjenica da dve strane nemaju isti interes.

Đurić je u razgovoru za Tanjug i portal European Western Balkans, koji je vođen pre runde dijaloga o telekomunikacijama, rekao da Priština nastoji da svaki dogovor zloupotrebi politički i medijski za učvršćivanje nezavisnosti Kosova i da takva nastojanja negativno utiču i na dinamiku razgovora i na sprovođenje onoga što je dogovoreno.

Dodaje da političari iz Prištine u poslednje vreme učestvuju u kampanji kojom nastoje da međunarodnu zajednicu ubede da je Briselski dijalog neuspešan i da zato treba izvršiti pritisak na Srbiju da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

"Dijalog jeste nedovolјno efikasan upravo zato što Priština u njemu od samoga pocetka ima agendu koja je potpuno suprotna principu pregovaranja "u dobroj veri", kaže Đurić, koji će o ovim temama govoriti i na predstojećem Beogradskom bezbednosnom forumu, od 12. do 14. oktobra.

On dodaje da Beograd, sa druge strane, ima jasnu poziciju da dogovorenim rešenjima neće ni implicitno, ni eksplicitno priznati nezavisnost Kosova, ali je spreman na kompromisna rešenja kojima bi život građana u našoj južnoj pokrajini bio potpuno normalizovan.

Žalosno je, ocenjuje, što pregovarači Prištine konstantno interese gradana podređuju takozvanim državotvornim cilјevima.

Upitan kako vidi krajnji rezultat dijaloga i šta za njega predstavlјa "sveobuhvatna normalizacija odnosa" koja se traži od Srbije kroz poglavlјe 35, Đurić ponavlјa da je, ako se zanemari činjenica da je pitanje statusa tačka trajnog neslaganja, moguće rešiti ogroman korpus problema, što će život građana učiniti bolјim.

Podseća da se u Briselu simbolično pregovara na Trgu Roberta Šumana, koji nosi ime po arhitekti onoga što je u međuvremenu preraslo u Evropsku uniju, te da je Šumanova premisa bila da rešenje za međunacionalne sukobe na našem kontinentu mora biti - evropsko.

"Ako i Beograd i Priština iskreno žele da u zoni svog uticaja stvore istinski evropska društva, onda će i kapacitet za saradnju tih društava biti neograničen, bez obzira na to što mi KiM nazivamo našom srpskom pokrajinom, a kosmetski Albanci državom", rekao je Đurić.

Nije, međutim, uveren da sadašnja albanska politička elita u Prištini ima želјu i kapacitet da takvo društvo stvori, jer je većina njih zaroblјena u stare nacionalističke i šovinisticke obrasce koji su upravo suprotni onome čemu savremena Evropa teži.

"Zato za mene sveobuhvatna normalizacija nije političko pitanje u užem smislu, već pre svega vrednosno pitanje", rekao je Đurić.

Upitan koji su sledeći koraci koje će preduzeti Vlada Srbije u procesu dijaloga, Đurić je rekao da je Beograd u ovom trenutku zaokuplјen pitanjima primene onoga što je dogovoreno u dosadašnjim fazama dijaloga.

On navodi da je Vlada Srbije dosledno i iskreno opredelјena za mir, te da se nada da to više nikome ne mora da dokazuje i ističe da je mir najznačajnija tekovina dijaloga Beograda i Prištine, iako srpsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji i dalјe sporadično biva meta napada ekstremista.

Činjenica je, međutim, dodao je, da je kod građana stvoren utisak da su politički lideri sposobni da sporna pitanja rešavaju dijalogom, te da je alternativa dijalogu povratak u vremena kada su se nesuglasice rešavale oružjem, kojih se svi nerado sećamo.

Đurić je rekao da je pred nama poduži katalog nerešenih pitanja koja moraju da se nađu na pregovaračkom stolu, a da su neka od njih klјučna za budućnost srpsko-albanskih odnosa i položaj i prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.

"Mi smo već otvoreno poručili da, između ostalog, moraju biti raspravlјene pitanja imovine i položaja SPC i srpske kulturne baštine na KiM. Bez rešavanja tih pitanja ne možemo se nadati ni značajnijem privrednom rastu na Kosovu i Metohiji niti trajnom stišavanju međunacionalnih tenzija", naveo je Đurić.

Đurić je za Tanjug i European Western Balkans razgovarao uoči Beogradskog bezbednosnog foruma, koji će ove godine kroz niz panela pokušati da odgovori na pitanje "Da li će demokratija preživeti krizu svetskog poretka".

On će govoriti na panelu o budućnosti dijaloga Beograda i Prištine, na kojem će govoriti i Tanja Miščević, Pjer Mirel, Bajram Gecaj...

Đurić kaže da je Beogradski bezbednosni forum jedna od retkih prilika da se regionalni izazovi sagledaju u širem, geopolitičkom kontekstu, ali i da se o postkonfliktnim procesima razgovara racionalno, hladne glave i bez upliva predizbornim interesima vodene dnevne politike.

"U vreme kada se širom regiona mogu čuti ratni pokliči, skupovi poput ovoga su oaza razuma i prilika da se oni koji su zaboravu skloni podsete koliko tragične mogu biti posledice destabilizacije i izostanka dijaloga", rekao je Đurić.