Đurić: Nastavićemo da se borimo za ono što je naše

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić ocenio je večeras da je 2016. bila godina teške borbe za srpske interese u našoj južnoj pokrajini, poručivši da će ta borba biti nastavljena i u predstojećoj godini sa nadahnućem i svešću o vrednosti zajedničkog cilja.

"To je borba koju vodimo sa nadahnućem, zato što znamo za šta se borimo i koliko je dostojan i vredan trud koji svi zajedno treba da ulažemo da bismo sačuvali ono što je naše, a od naše istrajnosti i volje u velikoj meri zavisi kakva će nam biti sudbina u budućnosti, zato ćemo nastaviti da se trudimo i borimo i u 2017. godini", rekao je Đurić u novogodišnjem intervjuu za televiziju Most.

Đurić je 2017. opisao kao godinu u kojoj će konačno početi formiranje Zajednica srpskih opština, istakavši da Srbe više ne zanima kako će se po tom pitanju postaviti albanska politička elita.

"Oni imaju jasan izbor. Ili će da poštuju ono što je dogovoreno, ili će to što je dogovoreno biti sprovedeno bez njih, i onda će srpski predstavnici uz pomoć države Srbije utvrditi i koje nadležnosti, koja vrsta poslova i koje institucije su neophodni da bi ta zajednica funkcionisala", objasnio je Đurić.

"Tri pune godine Albanci, odnosno njihovi politički lideri, nisu prstom mrdnuli da ispune ono što su odgovorili vezano za formiranje ZSO. Strpljenju je došao kraj. Sada je trenutak da se ili ispune obaveze preuzete sporazumima, ili ćemo mi sami početi da formiramo institucije koje su nam neophodno da bismo mogli da opstanemo, živimo i postojimo na ovim prostorima", poručio je Đurić.

Prema njegovim rečima, i u decenijama komunističke vladavine Srbi na KiM su bili izloženi pritiscima, prisilnom iseljavanju, zabrani povratka. a u pokrajinu su dolazile i velike sume novca za otkup srpskih kuća, ali je položaj Srba danas gori nego ikada od Drugog svetskog rata.

Ističući da su u institucionalnom smislu Srbi na KiM danas "ni na nebu ni na zemlji", Đurić je konstatovao da starih institucija ili nema nedovoljno ili ne funkcionišu kako treba, a Priština kroz svoje privremene institucije srpskim predstavnicima pokušava da nametne sopstveno viđenje statusa Kosmeta.

"Mi znamo da je naša država Srbija i zato hoćemo da izgradimo ZSO koja će institucionalno i finansijski biti povezana i sa Beogradom, a ne zatvaramo vrata da bude povezana i sa prištinskim institucijama", kazao je Đurić.

On je albanskim političarima u Prištini poručio da ne traže od izabranih srpskih predstavnika na KiM da odlučuju o statusu južne srpske pokrajine, jer to nije njihov posao.

"Albanski političari su sve vreme hteli da na srpske političke predstavnike prebace odgovornost da oni implicitno daju nekakav legitimitet njihovom viđenju statusa. To nije njihov posao. Njihov posao je da rade ono što im je povereno u resoru, da rešavaju probleme građana i ispunjavaju elemente koalicionog sporazuma, kao što je formiranje novih opština sa srpskom većinom, stvaranje preduslova za ekonomski razvoj srpskih sredina, veće učešće u bezbednosnim, pravosudnim i političkim strukturama i u opštinama u kojima Srbi nisu većina na KiM", objasnio je Đurić.

Osvrćući se na smenjivanje ministra pokrajinskog Ljubomira Marića, koje je politički obeležilo kraj 2016. godine na KiM, Đurić je rekao da je Beograd - pre svih predsednik Vlade Srbije - poslao važnu i ozbiljnu poruku, da nećemo dozvoliti pokušaj trgovine srpskim glasovima i srpskim predstavnicima na KiM.

"Srpski glas nije roba i nikome nećemo dozvoliti da trguje srpskim glasom. Nikada nećemo dozvoliti da srpski predstavnici budu dekoracija i moneta za potkusurivanje albanskih političkih predstavnika", naglasio je Đurić.

"Ovde se ne radi o stranačkim pitanjima i tome da li će na prvom mestu biti stranka čiji sam ja član ili stranka čiji je neko drugi član. Ovde se radi o tome da je, uz sve naše simpatije prema našim strankama, imperativ i državni interes da se ne delimo. Važnije od svega je da ne dozvolimo da bilo ko kupuje naše ljude, to je granica koja ne sme da se pređe i svako ko pređe tu granicu treba da zna da će se suočiti sa našiv vrlo ozbiljnim otporom", rekao je Đurić.

Kako je objasnio, srpski politički predstavnici sa ozbiljnim razlogom ne učestvuju u radu pokrajinske vlade i parlamenta, pre svega zato što ništa od onoga što je bilo deo koalicionog sporazuma albanski politički predstavnici nisu ispunili, zbog čega je i prestala svrha učešća srpskih predstavnika u ovakvim institucijama.

"Da bi se ta situacija promenila, prvi korak je da se pristupi primeni onoga što je u momentu dogovaranja njihovog učešća u tim institucijama i dogovoreno. Nisu to nikakvi nerealni zahtevi, već životni zahtevi za naš narod na KiM. Ispunite minimum tih zahteva pa će onda srpski predstavnici sedeti u tim institucijama i biti aktivan deo tima", poručio je Đurić.

Komentarišući rezoluciju prištinskog parlamenta u vezi sa uređenjem okoline mosta preko Ibra u Kosovskoj Mitrovici, Đurić je konstatovao da nadrealno deluje da, u političkim, ekonomskim i socijalnim uslovima kakvi vladaju u našoj južnoj pokrajini, neko raspravlja na nivou pokrajinskog parlamenta o jednom komunalnom pitanju i tome da li će nivelacija ulice biti visoka 40 ili 80 odsto santimetara u odnosu na kružni tok.

Prema njegovim rečima, svedoci smo političke farse čija meta su Srbi na KiM, koji reba da budu prikazani kao remetilački faktor, a tim bacanjem dimne zavese treba da se skrene pažnja sa pravih i suštinskih problema u pokrajini.

"Političari u Prištini nisu ni po sopstvenim zakonima ovlašćeni da odlučuju o komunalnom uređenju i izgledu ulica u severnoj Kosovskoj Mitrovici, jer je potpuna nadležnost za to na gradonačelniku (Goranu)Rakiću, koji može ne pitajući bilo koga da odlučuje samostalno o tome. Oni mogu samo da gledaju. Nema razloga za takvu vrstu mešanja u komunalna pitanja. Time se šalje poruka da nemaju poverenja u srpske predstavnike ni da odluče o tome da li će stepenište da bude visoko 40 ili 80 santimetara", rekao je Đurić.