Đurić: KiM postkonfliktna zona sa najmanjom stopom povratka ljudi na svetu

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić rekao je za RTS da su stvari u državi slične kao 17. marta 2004. godine i da je zabrinjavajuće to što se politička klima suštinski nije promenila kada je reč o kosovskim Albancima.

Marko Đurić je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da je jedan od najvećih neuspeha Međunarodne zajednice to što na ulicama Prištine, Peći, Đakovice i Obilića nema desetina i stotina hiljada Srba koji su proterani. Ističe da su Kosovo i Metohija postkonfliktna zona sa najmanjom stopom povratka ljudi na svetu.

"Iz pijeteta prema žrtvama neću da komentarišem izjave albanskih političara koji su sedeli na odgovornim funkcijama za vreme martovskog pogroma na Kosovu. Bez sumnje, 17. mart 2004. je crnim slovima zauvek upisan u istoriju srpskog naroda, kao datum kada je za jedan dan spaljeno preko 35 crkava, proterano 4.000 ljudi, uništeno 800 srpskih kuća", rekao je Đurić.

Smatra da su stvari dosta slične onima od pre 13 godina.

"Sedamnaesti mart je izveden pod lažnim izgovorom da je neko od Srba progonio albansku decu u selu Čabra i vidimo različite povode da se vrši pritisak", objašnjava Đurić.

Đurić je istakao da se vidi da Priština nema podršku na onaj način na koji ju je imala u prethodnom periodu.

"Ako pogledate reakcije Međunarodne zajednice na poslednja dešavanja, kada je reč o vojsci i nizu drugih pitanja, pogledajte šta se dešavalo juče. Aleksandar Vučić je jasno rekao šta se dešava, pogledajte vojsku, otimanje imovine, napade na Mikića, pritiske na Srbe, sva dešavanja sa izborima na KiM i mnoge druge pritiske. Niko od predstavnika nema odgovor na ono što je Vučić rekao i vidi se da nema podrške na onaj način kao što je bilo u prethodnom periodu", objasnio je Đurić.

Govoreći o stavu Evropske unije kojim, kako je istakao, nismo najzadovoljniji često, i koji je različit od stava Prištine, "različit od ćutanja na koje smo navikli", Đurić je rekao da Srbija treba da nastavi i bude istrajna.

Odgovarajući na pitanje o stavu Hašima Tačija o prisvajanju imovine, Đurić je rekao da smatra da Tači nije ovlašćen da odlučuje šta je čije.

"Izvučeno je sedamdeset odsto katastra 1999. na teritoriji centralne Srbije, vidim problem za investitore i za sve ljude koji žive na KiM, od pokušaja Hašima Tačija i pokušaja tamošnje političke elite da ospori ono je neosporno vlasništvo Srbije. Mi ćemo sigurno, baš kao što smo uspešno i u slučaju 'Trepče' i 'Brezovice' poništili akte Prištini i sprečili Prištinu da prisvaja ono što je naše, zajedno sa našim narodom na KiM braniti ono što je naše", zaključio je Đurić.