Jevtić: Priština nas neće odvojiti od Beograda

Uz objašnjenje da je obaveza Ministarstva na čijem je čelu da pomaže sve segmente društva srpskog naroda, Dalibor Jevtić, ministar za zajednice i povratak ističe da je jedan od načina pomoći i podrška nevladinom sektoru, odnosno medijima na srpskom jeziku.Zbog toga u intervjuu „Jedinstvu” ističe da je optužnica koju je Specijalno tužilaštvo Kosova podnelo protiv njega i dvojice njegovih saradnika zbog navodnog otuđenja, odnosno dodeljivanja vozila srpskoj radio stanici, podneta sa ciljem njegove diskreditacije ali i diskreditacije Ministarstva na čijem je čelu.

I dok objašnjava da je automobil zbog kojeg je podignuta optužnica zapravo dat na korišćenje, ministar Jevtić smatra da je glavni povod podizanja optužnice srpska zastava koja se svojevremeno nalazila u tom automobilu.

-Javnost treba da bude upoznata činjenicom da je automobil koji je ustupljen KIM radiju iz Čaglavice dat na korišćenje, a ne trajno. Dokaz tome je da je on vraćen Ministarstvu već krajem 2014. godine, i automobil je i danas u MZP-u. Sa druge strane optužnica kaže da sud treba da dokaže da je odlukom o davanju automobila steknuta protivpravno materijalna korist. Toga nema, to je svima jasno. Ono što je možda negde i bio cilj, jeste diskreditacija mene kao srpskog ministra u Vladi. Niko tog dana kada je vest objavljena nije čitao zbog čega je optužnica podignuta, svi su čitali naslov koji je bio veoma diskreditujući, da sam ja zbog zloutrebe službenog položaja od strane specijalnog tužilaštva optužen-odgovara ministar Jevtić na pitanje vezano za optužnicu koju je protiv njega podiglo kosovsko Specijalno tužilaštvo Osnovnog suda u Prištini zbog navodne zloupotrebe položaja.

-A inače, da i javnost to zna, povod za celu istragu bila je srpska zastava u tom automobilu koji je slikan i prikazan javnosti na Vidovdan 2014. godine. I na kraju, ako je ovo najveći greh jednog srpskog ministra i ujedno najveći problem u društvu u kome živimo, onda je ta optužnica sasvim u redu-dodaje ministar Jevtić.

Politički predstavnici Srba i srpski narod na Kosmeta začuđeni su ovom optužnicom i ističu da se na isti način i bez razloga može podići optužnica protiv svakog od njih a povratnici u metohijskim sredinama ističu da ste najaktivniji u pružanju pomoći bez koje ne bi opstali na vekovnim ognjištima?

Naš narod i Srbi na Kosmetu najbolje znaju kako i koliko se Ministarstvo na čijem sam čelu bori za njihov opstanak i povratak. Borimo se da svaki problem rešimo, da težak život tim ljudima olakšamo. I kada oni čuju za apsurdan razlog da se neko od nas optuži, pa naravno da će reakcija biti takva kakva jeste. Ja sam zahvalan našem narodu, svima onima koji su ovih dana izgovorili lepe reči i za mene. To je značajno i kao odgovor šta oni misle i koliko veruju diskreditujućim naslovima o meni. Njima još jednom poručujem da ćemo nastaviti da im pomažemo još jače i bolje nego do sada.

Šta god činila Priština, da li će uspeti da srpski narod i predstavnike Srba na KiM odvoji od Beograda?

Mislim da ne postoji Srbin koji bi prihvatio jedan takav scenario. Naša veza sa Beogradom i državom Srbijom će uvek biti nešto što je garant i našeg opstanka na Kosmetu. I zato bi sve drugo osim zajedničke borbe nas predstavnika Srba i Beograda bilo suštinski kao da ste u borbu krenuli goloruki, nejaki, nespremni. Dete od majke ne može niko na silu ili bilo kako da odvaja. A naša ”majka” danas je poštovanija, snažnija i to zahvaljujući našem premijeru Vučiću.

Kako biste opisali trenutnu političku situaciju na KiM, budući da srpski politički predstavnici i dalje ne učestvuju u radu pokrajinskih institucija. Može li se očekivati skori povratak Srba u ove institucije i koji je uslov za to?

Jako je kompleksna trenutna politička situacija na Kosmetu, sa puno tenzija i neizvesnosti. Očekuju se i vanredni parlamentarni izbori i ta predizborna retorika je već prisutna. Lično sam protiv bojkota, mišljenja sam da bojkot u politici nije dobro sredstvo. Međutim, mi se na ovaj korak nismo odlučili zato što smo to želeli, već zato što smo mi u bojkot gurnuti od strane naših koalicionih partnera u Vladi Kosova. Povratak se može dogoditi istog trenutka kada se odnos naših koalicionih partnera u Vladi promeni, kada na nas gledaju kao na partnere, a ne kao na potrebu ili obavezu da tu budemo. Povratak se može dogoditi istog trenutka kada se krene u formiranje ZSO-a. To smo više puta rekli. Pitanje je u stvari da li oni, predstavnici Albanaca, žele iskreno naš povratak i ponovno angažovanje?

Verujete li da će koalicioni partneri Srpske liste ispuniti obećanje i uz insistiranje međunarodne zajednice preduzeti očekivane aktivnosti oko formiranja ZSO koja je prolongirana bezbroj puta do sada?

Mislim da se to, ako i dođe do raspisivanja vanrednih izbora, neće dogoditi. Isuviše bi veliki politički zalogaj u predizbornom procesu bio to za albanske političke stranke. Nažalost, dnevna politika i jeftina politička retorika uzima primat u takvim okolnostima. Davati bilo šta srpskom narodu bilo bi automatski manja podrška na izborima. Taj luksuz oni sebi neće dozvoliti, to je sigurno. A ako ipak vanrednih izbora ne bude, onda možemo, pod pritiskom međunarodne zajednice, očekivati skoro započinjanje procesa formiranja ZSO. Ono na čemu mi insistiramo jeste da to bude u skladu sa potpisanim dogovorom u Briselu.

Pokrajinski predsednik Hašim Tači najavljuje transformaciju Bezbednosnih snaga u “vojsku “ Kosova. Mislite li da će se ovaj Tačijev plan koji ne odobrava ni međunarodna zajednica uključujući i SAD i NATO, ipak realizovati?

Ovih dana čujemo jasan stav i nekih albanskih lidera da oni neće ništa uraditi bez saglasnosti SAD i NATO. Mišljenja sam da se ovde radi o još jednoj predizbornoj temi, i da se suštinski radi o pozicioniranju pred izbore, ništa više od toga. Optužiće se međusobno za odustajanje od tog procesa u ovom trenutku. Zato mislim da do samog glasanja za izmene i dopune Zakona o KBS-u neće doći i da će to biti razlog za raspisivanje vanrednih izbora.

Pored formiranja tzv. oružanih snaga Kosova, prištinske vlasti najavljuju i druge jednostrane poteze, poput preuzimanja imovine vlasništva Republike Srbije u vlasništvo tzv. vlade Kosova. Kako se odupreti toj nameri Prištine?

Kao prvo svi mi odlično znamo da je veći deo te imovine odavno već ili privatizovan ili na neki način uzurpiran. Loša je poruka ako govorimo sa aspekta normalizacije odnosa Beograda i Prištine da se o ovoj temi ne razgovara u Briselu. Opet, mislim da je i ovo deo predizbornih aktivnosti albanskih lidera.

Uzurpacija privatne imovine Srba i dalje je jedan od gorućih problema zbog kojeg se raseljeni Srbi ne vraćaju u svoje kuće i stanove i na svoja imanja. Kako rešiti ova pitanja i da li će se skriveni plan Prištine „držati Srbe što dalje i duže od svojih domova da nestane i volja za povratkom” obistiniti?

Ovih dana sam bio u prilici da se sretnem sa raseljenim Srbima iz Metohije. Kao problem, pored bezbednosti, dominiralo je pitanje imovine, i sa aspekta uzurpacije ali i odupiranja od prodaje. I zato je imovina važno pitanje koje treba da se reši našom upornošću pre svega, našom zajedničkom borbom i neodustajenjem. Raseljeni iz sela Ljubižda će biti upravo primer te borbe, i oni koji nisu prodali i oni koji su ponovo dobili preko suda svoja imanja u posed.Ma koliko vremena prošlo, nikada nećemo odustati od naše imovine.

Pokrećete brojne aktivnosti kako biste povratak učinili što dostupnijim i motivisali raseljene na povratak. Koliko je, po Vašim procenama, raseljenih Srba spremno da se vrati na KiM?

U ovom trenutku, veoma mali broj a za mene je mali broj i inače kada želju za povratkom nemaju svi koji su se raselili. Posebno mi je poražavajuće kada vidim da se radi tek negde oko 10,000 Srba, onih koji bi se vratili na Kosovo. I da se razumemo, ja ne zameram onima koji neće da se vrate, to je njihov stav, ali pokušavam da radom i delovanjem animiram što veći broj da takav stav promene. I da kažem da je opstanak danas važan ili važniji od povratka, jer neće biti povratka ako i ovo malo Srba na Kosmetu ne zadržimo.

Činjenica je da i oni Srbi koji su se vratili pre svega u povratničkim sredinama u Metohiji ne bi opstali bez pomoći koju im pruža Vaše Ministarstvo. Šta je po Vašem mišljenju povratnicima najpotrebnije da bi opstali na svojim vekovnim ognjištima?

Povratnicima je pre svega najviše potreban posao, potrebna im je bezbednost, mir. Većina njih danas jedva sastavlja kraj sa krajem. I to je velika muka. Posebno je muka kada i ja znam da ne mogu puno da učinim da taj problem rešim. Borimo se na različite načine, sve je to jednokratno, ali se borimo i kad odnesemo drva za ogrev, kada odnesemo hranu, kada pomognemo žetvu, kada privremeno ili trajno nekog i uposlimo. I nastavićemo da se borimo!

Prethodnih dana obeležena je godišnjica martovskog pogroma, a za par dana obeležava se početak Nato agresije na SR Jugoslaviju, odnosno Srbiju. Kako sada gledate na taj užasni orkestrirani napad na svesrpsko na Kosmetu?

Strašno je ono što se dogodilo marta 2004. godine i kada se setim tih događaja hvata me jeza. Međutim, ponosan sam zato što smo kao narod pobedili i tada. Nije uspela namera onih koji su nas napadali, da nas tih dana konačno proteraju, da nas u potpunosti ne bude na Kosmetu. Udarac jeste bio snažan, isto onako kao i bombardovanje. Teška vremena su iza nas. Ono što danas osećam kao Srbin jeste da smo snažniji u odnosu na ta vremena. Ta snaga dolazi od strane države Srbije, od strane pre svega našeg premijera Vučića. On je danas poštovan, uvažen od strane najjačih svetskih državnika i država. To je veoma važno i mi Srbi na Kosmetu najbolje to znamo. Zato je veoma važno da upravo Aleksandar Vučić i kao predsednik Srbije nastavi da nas čini snažnijim kao narod na Kosmetu.