Dačić: Srbija čvrsto za dijalog, potreban hrabar pristup

Srbija je čvrsto opredeljena za dijalog Beograda i Prištine i veruje da je potreban ozbiljan i odgovoran pristup, hrabar i realan, sa pogledom u budućnost, što potvrđuje i inicijativa predsednika Aleksandra Vučića za otvaranje unutrašnjeg dijaloga o KiM, poručio je danas u Njujorku šef srpske diplomatije Ivica Dačić.

On je upozorio na ogromnu političku nestabilnost na Kosovu i na činjenicu da nema napretka kada je reč o uspostavljanju ZSO.

Obraćajući se članicama Saveta bezbednosti UN, Dačić je istakao da je ključno da dijalog bude zasnovan na obostrano prihvatljivim rešenjima za sva otvorena pitanja, bez prejudiciranja budućeg statusa KiM i uz puno poštovanje rezolucije SB UN 1244.

Prema njegovim rečima, pozitivni rezultati ostvareni u dijalogu pokazuju da on nema alternativu, ali i da je neophodno snažnije liderstvo posredničke strane u obezbeđivanju primene do sada postignutih dogovora.

"Iskazana posvećenost otpočinjanju nove faze dijaloga na najvišem nivou i davanje novog podsticaja dijalogu zahtevaće iskrenu opredeljenost obeju strana za postizanje kompromisa, koja je do sada izostajala na strani Prištine, kao i promenu svesti tako da se svaki dogovor ne doživljav kao nečiji poraz", kaže Dačić.

Izvesnu nadu da je moguć skori nastavak dijaloga uliva izjava nakon neformalnog sastanka predsednika Aleksandra Vučića, Hašima Tačija i visoke predstavnice EU Federike Mogerini 3. jula o „posvećenosti otpočinjanju nove faze dijaloga" i važnosti implementacije do sada postignutih dogovora.

Komenatrišući nameru Prištine za članstvo u Unesko i Interpolu, Dačić kaže da su to jednostrani potezi kojim se krši Povelja UN i važeća rezolucija i imaju negativan uticaj na dalji tok dijaloga koji se nalazi u osetljivoj fazi.

Imajući u vidu brojna uništena i oskrnavljena pravoslavna groblja, o čemu je iscrpno pisala Misija OEBS na KiM, najave iz Prištine u vezi sa mogućim obnavljanjem zahteva „Kosova" za članstvo u Unesku su, u najmanju ruku, neshvatljive, ocenio je Dačić.

"Ukazujem ponovo da takvi jednostrani potezi predstavljaju kršenje Povelje UN i važeće rezolucije SB UN 1244 (1999), kao i da nastojanja Prištine u pravcu ostvarivanja članstva u različitim međunarodnim organizacijama imaju negativan uticaj na dalji tok dijaloga koji se nalazi u osetljivoj fazi. Poslednji takav primer predstavlja zahtev ''Kosova'' za članstvo u Interpolu", kaže on.

Taj zahtev se, navodi Dačić, ne može podvesti pod navodna nastojanja da se unaprede kapaciteti Kosova za borbu protiv kriminala i terorizma i stvore institucionalne pretpostavke da se i ovaj prostor uključi u razmenu informacija iz domena nadležnosti Interpola, jer je to već obezbeđeno kroz delovanje Kancelarije za vezu UNMIK.

"Pomenuti zahtev je samo još jedan u nizu pokušaja Prištine da kroz zloupotrebu i politizaciju rada međunarodnih organizacija afirmiše svoju jednostrano proglašenu nezavisnost", ističe šef diplomatije.

Napominjući da je period pokriven Izveštajem generalnog sekretara u velikoj meri bio je obeležen izbornim aktivnostima, Dačić ukazuje da su u tom periodu uočljivi bili pritisci i praksa zastrašivanja srpske zajednice, praćeni ugrožavanjem bezbednosti njenih pripadnika, a sve sa ciljem da se razbije jedinstvo srpskog glasačkog korpusa.

"Mogu sa zadovoljstvom da konstatujem da uspeh koji je Srpska lista ostvarila na izborima predstavlja potvrdu političkog jedinstva Srba na KiM i garant kontinuiteta konstruktivne politike kada se radi o odbrani njihovih interesa", kaže on.

"Aktuelni zastoj u formiranju prištinskih institucija, međutim, predstavla razlog za zabrinutost, naročito kada je u pitanju nastavak dijaloga Beograda i Prištine", ističe Dačić, navodeći da u Srbima nije problem ali da će Beograd imati konstruktivnu ulogu.

On naglašava da posebno brine javno obraćanje Ramuša Haradinaja, jednog od kandidata za premijera ''Kosova'', po povratku na KiM iz Francuske, u kome, obraćajući se „neprijatelju Srbiji", preti „da će im biti urađeno gore nego što je bilo pre".

"Ponovo apelujem na međunarodnu zajednicu i pravosudne institucije na KiM da ne smeju ostati nemi pred ovakvim govorom mržnje i pretnjama novim etničkim čišćenjem preostalih Srba", upozorava Dačić.

On podseća na zapaljive izjave albanskih političkih lidera o stvaranju tzv. "velike Albanije", koje dodatno ugrožavaju proces pomirenja i normalizacije odnosa.

"Srbija pozdravlja svaki podsticaj međunarodne zajednice za obnavljanje dijaloga, ali se time, suštinski, time relativizuje odgovornost prištinske strane koja je bila ta koja je jednostrano prekinula dijalog", primećuje šef srpske diplomatije.

I dalje nema napretka u implementaciji postignutih dogovora o Zajednici srpskih opština i pravosuđu, iako dogovor o uspostavljanju ZSO predstavlja centralni deo Prvog sporazuma o normalizaciji odnosa i ključno pitanje za opstanak srpskog naroda na KiM, naveo je on.

Stav prištinskih institucija jasno pokazuje da je neophodan snažan pritisak SB UN, EU i međunarodne zajednice na Prištinu kako bi izvršila preuzete obaveze i kako bi se najvažniji element normalizacije odnosa - formiranje ZSO, konačno realizovao, poručuje Dačić.

"Sprečavanje formiranja ''vojske Kosova'' jasno je pokazalo da Priština i te kako može da prihvati sugestije međunarodne zajednice", naveo je on.

Dačić je ponovio da istinskog pomirenja ne može biti bez procesuiranja svih zločina, bez izuzetka, kao i bez spremnosti za suočavanje sa odgovornošću za ratne zločine u sopstvenim redovima.

"Činjenica da još nema nijednog pravosnažno osuđenog za oko 1.000 ubijenih Srba, u periodu posle završetka sukoba do danas, jasno svedoči da pravosuđe na KiM nije u stanju da obavi taj posao", kaže Dačić i navodi, kako kaže, porazan podataka za prvu polovinu 2017. godine prema kojima je zabeleženo ukupno sdamo 218 dobrovoljnih individualnih povrataka predstavnika manjinskih zajednica.

Imajući u vidu da je Specijalni sud za ratne zločine sada potpuno operativan i da ne postoje pravne prepreke za podizanje optužnica, očekujem da će protiv svih osumnjičenih za ratne zločine počinjene nad Srbima i drugim nealbancima na KiM biti pokrenuti kredibilni sudski procesi i da će svedoci dobiti adekvatnu sudsku zaštitu, istakao je Dačić.

Dačić: Srbi na KiM žrtve genocida, a ne Albanci

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić upozorio je danas članice Saveta bezbednosti da to telo ne sme da zaboravi Srbe prognane sa Kosova i da ne pozivaju olako druge zemlje da priznaju jednostranu nezavisnost Kosova, jer time vređaju Srbiju.

"Srpski narod nije došao na Kosovo kao kolonijalna sila, već je tamo živeo vekovima. U slučaju Kosova ne radi se o pravu naroda na samoopredeljenje. Ne postoji narod Kosova. Radi se o nacionalnoj manjini koja je tamo živela. To može zadesiti svaku od vaših država i nemojte tako olako pozivati da ostali priznaju Kosovo, jer znate da time vređate Srbiju", rekao je Dačić na sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj Kosovu.

On je podsetio da Srbija nije dovoljno velika država da bi je se plašili, ali da je učestvovala u formiranju UN i podsetio na njene zasluge u dva svetska rata.

"Zbog svega toga ostajemo verni principima poštovanje teritorijalnog integriteta", poručio je šef srpske diplomatije.

"Očekujem da će (Vljora) Čitaku ponovo iznositi podatke koji treba da dokumentuju priče o genocidu i etničkom čišćenju, pa molim generalnog sekretara UN i šefa Unmika da svaki put u izveštaju ne zaborave proterane građane Kosova", rekao je Dačić, zapitavši šta znači to da se oni više ne pominju pred SB UN, a zna se podatak da se od 1999. vratilo svega 1,9 odsto proteranih Srba.

"Srbi su na Kosovu živeli vekovima, to potvrđuju crkve, od kojih su četiri pod zaštitom Uneska. Nije u redu da se smejete gospođo Čitaku, pokažite jedan vaš spomenik iz tog perioda, pa ću i ja da se smejem", rekao je Dačić.

Podsetio je da je proterano 200.000 Srba sa Kosova.

"Da li mislite da to više ne treba da se pominje i da je to legitimizirano time što se to desilo? Hoće li iko pomenuti potrebu da se Srbi vrate. Statistika je porazna. Ako je bilo genocida, to znači da sada Albanca treba da ima manje", rekao je Dačić.

On je naveo da je prema popisu iz vremena SFRJ u Prištini bilo 43.885 Srba, a da ih je prema popisu iz 2011, ostalo samo 430.

"To je 100 puta manje za 30 godina. Pa da li je to etničko čišćenje i genocid nad Albancima ili nad Srbima? U Uroševcu sada ima 32 Srba, 600 puta manje nego ranije, u Podujevu ih bilo 2.242, a danas 12, što je 200 puta manje. U Prizrenu, gde sam rođen, ih je ranije bilo 11.650, 2011 - 231, a danas samo 27. Svaki kometar je suvišan i zato molim vas da više ne koristite te lažne činjenice da ste žrtve etničkog čišćenja. Ko je kriv za zločine neka odgovara, ali najveće žrtve su Srbi", rekao je Dačić.

Srbija, kako kaže, nije protiov dijaloga, ali jeste protiv jednostranih poteza.

"Oni će vam govoriti da treba prekinuti Misiju UN, podeliće govor na kom piše ''Republika Kosovo''. Pitam vas jesu li UN priznale Kosovo? I pored svega toga, mi želimo da razgovaramo. Ako je, međutim, sve već rešeno, ako Priština nema šta sa nama da razgovara - radite onda šta hoćete i nemojte da se obraćate Srbiji za bilo šta. Srbi na KiM igraju konstruktivnu ulogu", poručio je on.

Trajno rešenje za Kosovo moguće je samo uz uvažavanje interesa i Srba i Albanaca, zaključio je Dačić.

Tanin: Dijalog nastaviti što pre, Kosovo da krene odgovorno

Specijalni predstavnik generalnog sekretara UN i šef Misije UN na Kosovu Zahir Tanin pozdravio je danas inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića za unutrašnji dijalog o Kosovu i istakao da bi dijalog Beograda i Prištine trebalo da se nastavi što pre, pozvavši Prištinu na ozbiljnost i odgovornost.

Nakon tri meseca predizborne kampanje i postizborne neizvesnosti, Tanin je naglasio važnost da Kosovo krene napred ozbiljno i odgovorno, i da međunarodna zajednica radi zajedno u daljem pružanju suštinske podrške, saopštio je UNMIK.

Tanin je, predstavljajući putem video-linka ambasadorima država članica SB UN najnoviji tromesečni izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a i situaciji na Kosovu, ocenio da Vučićeva inicijativa predstavlja "važan razvoj situacije u regionu".

"Kao sto nas istorija uči, postizanje fer, teških i često bolnih kopromisa iziskuje snažno liderstvo sa svih strana", istakao je on, napomenuvši da su mir i stabilnost u regionu povezani sa mirom i stabilnošću na Kosovu i normalizacijom odnosa Beograda i Prištine.

Tanin je primetio da je napredak u dijalogu Beograda i Prištine usporen političkim procesima i jedne i druge strane, ali i delimičnom primenom dosad postignutih sporazuma.

"Trebalo bi očekivati da se političke prilike u Prištine razjasne i da se dijalog nastavi što je pre moguće", naglasio je šef UNMIK-a.

Ukazavši da političko pomirenje ne može da savlada sve podele, Tanin je istakao da je potrebno i drustveno pomirenje, kao i da treba ojačati saradnju između zajednica u svim oblastima čemu, naglašava, UNMIK pruža svoj doprinos.

"Radimo na izgradnji poverenja. Fokusirani smo na nove aktivnosti u cilju saradnje uz angažovanje lokalnih aktera", rekao je on, istakavši da je ojačana saradnja na polju resavanja pitanja sudbine nestalih.

Tanin je konstatovao da je prethodnim kvartalom dominiralo održavanje prevremenin izbora na Kosovu, a potom i pregovorima o formiranju nove vlade.

On je naveo da su vanredni parlamentarni izbori na Kosovu bili pravedni i pošteni, primetivši da je izlaznost Srba bila najveća do sada, ali je i ocenio da tranzicija donosi velike izazove.

Tanin je rekao da je funkcionalni institucionalni vakuum učinio izazovom napredak u prioritetima upravljanja, dodajući da su "značajne ekonomske i socijalne mogućnosti propuštene u tom periodu".

Govoreći o vladavini prava i pravosuđu na Kosovu, Tanin je zaključio da je napravljen korak u smislu operativnosti Specijalnog suda za ratne zločine.