Đurić: Beograd nema u Prištini partnera za sprovođenje postignutih sporazuma

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić ponovio je danas na panelu Beogradskog bezbednosnog foruma da je Srbija potpuno posvećena rešavanju velikog, generacijskog problema kroz dijalog i mirnim sredstvima, ali da Beograd nema u Prištini partnera za sprovođenje postignutih sporazuma.

On je naveo da je u proteklom periodu načinjen veliki broj dogovora, ali da je Priština ukinula zvaničnika u administraciji zaduženog za implementaciju.

"Mesecima nemamo partnera za dijalog i implementaciju. Sada visimo u vazduhu i zavisimo od njihove milosti da imenuju nekoga ko će se baviti time", rekao je Đurić.

Na opasku moderatora da to ne mora da bude problem, jer i "Amerika nema ministra za kulturu ali ipak ima kulturu", Đurić kaže:

"Kosovo nije Amerika."

On je istakao da je vreme da u traganju za rešenjem počne da se uzima u obzir šta Albanci i Srbi na KiM žele.

"Nisam siguran da smo u prethodnim godinama to podjednako i za Srbe i za Albance uzimali u obzir, u vreme bivše Jugoslavije Srbi sigurno nisu bili konsultovani a ta, loša, praksa postoji i danas", naveo je on.

Takođe, on ukazuje i da za Srbe KiM predstavlja autonomnu pokrajinu, za Albance i deo sveta nezavisna država, ali dodaje da stanovništvo na KiM nije zadovoljno stanjem i statusom i da jedan veliki broj Albanca želi da bude deo neke druge državne organizacije, na primer tzv. velike Albanije, dok Srbi žele da KiM ostane deo Srbije.

"Malo je onih koji su srećni zbog situacije kakva je sada", smatra on, dodajući i da je socijalno-ekonomska situacija vrlo loša.

Odgovarajući na pitanje moderatora šta je za njega normalnost na Kosovu, kaže da je to bolja ekonomija, više radnih mesta, manja nezaposlenost.

"Spremni smo da radimo sa Prištinom na tim ciljevima jer od toga koristi imaju obe strane. Normalnost znači ne baviti se statusom nego uslovima za bolji život običnih ljudi", kaže Đurić.

Takođe primećuje da nije siguran da se želje Albanaca završavaju sa proglašenjem nezavisnosti, a kao primer navodi to što je Albanija imenovala tri zvaničnika u svojoj administraciji a koji su sa Kosova, kao i to što je kosovski predsednik Hašim Tači rekao da svi Albanci dobiju i pasoše Albanije.

"To jasno govori da ni najviši zvaničnici prištinske administarcije nisu zadovoljni svojim statusom kao građani", dodao je on.

Komenatarišući rekonstrukciju mosta u Mitrovici on se slaže da to treba da bude urađeno na obostrano prihvatljiv način, ali naglašava da je most za Srbe pre svega simbol straha jer je veliki borj incidenata i napada na nih došao u prethodnim godinama baš preko tog mosta.

Takođe je ukazao i na neuspeh Prištine da omogući povratak proteranih Srba.

Da su promene potrebne da bi se na Kosovu desila normalnost slaže se i Arbin Gaši, poslanik kosovske skupštine iz Demokratskog saveza Kosova partije, te navodi da su nam promene potrebne da bismo imali budućnost.

Međutim, kako kaže, treba nam konstruktivnost, a ne destruktivnost u pristupu.

"Neohodna nam je relaksacija odnosa i više sagovornika poput Dalibora Jevtića (takođe učesnika panela, sa Srpske liste).

Tome, međutim, kako je primetio, neće doprineti to što Đurić kad govori o Kosovu uvek kaže "Kosovo i Metohija", jer, kaže, Gaši, Kosovo ima oficijelni naziv, upitavši šta bi bilo kad bi on rekao "Beograd pašaluk", "Smederevo - Sandžak"...

Odgovarajući na tu opasku, Đurić je pojasnio da je za Srbe Kosovo i Metohija više geografski pojam i termin te da ima posebno kulturno i istorijsko značenje za srpski narod.

Osim toga, dodao je, Gaši može kad dođe u Beograd, u kojem je, kako je sam prethodno rekao, prvi put i sviđa mu se, da naziva i Beograd i pašalukom i kako god mu drago, ali je primetio:

"Ja tako nešto ne mogu da kažem u Prištini, jer poslednjih šest meseci nisam mogao ni da uđem tamo".

U tom je smislu poruđio da ako govorimo o tome koji su naši uslovi za normalnost smatra da to treba da proizađe iz onog šta misle naša društva , i albanska i srpska zajednica.

Založio se za intenzivniji dijalog, posebno nakon što je većina građana na Kosovu u junu glasala za lidere koju su 1999. bili ratni komandanti, a to, primetio je, znači da je stepen nacionalizma i dalje veoma visok, iako je mećunarodna zajednica uložila mnogo u civilni sektor.

"To znači da treba da nastavimo još intenzivnije sa dijalogom ali da uzmemo u obzir strahove i Srba i Albanaca. Situacija uopšte nije dobra. Sitaucija na terenu je veoma osetljiva i mi i moramo da budemo odgovorni i da vodimo društva ka pomirenju a ne ka konfliktu", rekao je Đurić.

Prema njegovim rečima, poziv predsednika Srbije na unutrašnji dijalog okupiće naciju kako bi se problem rešio na miran način, odnosno da se dođe do trajnog rešenja za Srbe i Albance ne samo na KiM već u celom regionu.

Na pitanje moderatora da li to znači da Beograd nema viziju i šta treba da bude na kraju tog dijaloga, Đurić kaže:

"Beograd ima viziju. Ali to ne treba da bude vizija jedne grupe političara ili jedne administracije već celog društa tako da ni Srbi ni Alabanci ne budu ultimativni gubitnici."

Danas nije dovoljno reći da je da Kosovo i Metohija, potrebna je odrasla zrela diskusija o tome šta realno može da se postigne.

Zamenik pokrajinkskog premijera Dalibor Jevtić kaže da treba ukazati na realnost, ako se govori o nomalizaciji odnosa, te da ona nije ista u svakom delu Kosova.

Srbi koji žive u južnom delu se, kaže, na dnevnom nivou suočavaju sa različitim problemima i to se dodaje, mora uzeti u obzir kada se govori o normalizaciji.

“Potrebno nam je više rešenja, a manje politike. Juče sam bio u Velikoj Hoči i tamo nismo razgovarali o politici već o turizmu i ekonomiji. To je njihov interes, da nađemo šansu da oni prodaju svoje proizvode”, rekao je Jevtić.

Govoreći o povratku Srba na Kosovo, Jevtić je ukazao da je njima hapšenjem Bogdana Mitrovića poslata loša poruka, dodajući da to mora da se promeni.

“Bogdan Mitrović je uhapšen samo zato sto je želeo da ode u svoju kuću u Suvoj Reci. To je vrlo loša poruka za sve ljude koji žele da se vrate. Ako želimo da dođemo do tačke ‘normalnosti’moramo eliminisate takve poruke. Mnogi Albanci sa kojima sa razgovarao dele moje mišljenje”, rekao je on.

Glavna poruka koju je poslao bila je da život treba staviti iznad politike.

Bivši zamenik ministra za evropske integracije na Kosovu Ramadan Ilazi je ocenio je pozitivnim to što i dalje postoji posvećenost regionu, a napomenuo je da i da se najavljuje nova faza u dijalogu između Beograda i Prištine.

On je naveo da je dijalog iznedrio mnogo važnih sporazuma, dodajući da je podrška EU dobra i da je potrebna direktnija komunikacija među liderima.

Gordana Čomić (DS) kaže da u 2017. godini imamo unutrašnji dijalog, ističući da je to samo ime, jer se, kaže ne kreće ispočetka, kako neki misle.

Trebalo bi, dodaje, da postoji stalni dijalog u institucijama.

U nastvaku panela, Đurić je ukazao i na disbalans kada je reč o uslovima od strane EU.

Srbija kako kaže u procesu evropskih integracija ima poglavlje 35 (o Kosovu ) od koje zavisi sve ostalo, dok Priština u procesu vizne liberalizacije nema nijedan uslov koji se tiče ZSO.

"To je vidljiva neravnoteža", ocenio je on.

Odgovarajući jednom od panelista u vezi carina i granica, on kaže da Beograd želi što slobodniji protok robe i ljudi.

"Ne želimo i ne trebaju nam carine već jedinstvena carinka regija. Za to smo da se ukinu sve vrste kontrola koje blokiraju slobodan protok robe i ljudi", kaže Đurić.

On je takođe ocenio da je nova pokrajinska vlada počela saradnju sa Srbima u optimističnijem tonu nego što je to ranije bio slučaj.

Na pitanje da li za Vladu Srbije postoji još neki partner među Srbima na Kosovu osim Srpske liste, Đurić kaže da je njegovo mišljenje da Srbi na KiM mogu da postignu više samo ako deluju zajednički.

"Moj lični stav je da je to za njih pitanje opstanka. Da se ujedine i da imaju zajedničkog predstavnika u insitucijama gde predstavljaju manjinu. A Srpska lista treba da bude što inkluzivanija", kaže on.