Đurić: Unutrašnji dijalog o KiM pokrenuo Srbiju

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić izjavio je danas da je unutrašnji dijalog o KiM, koji je inicirao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, bez sumnje pokrenuo Srbiju.

Đurić je, posle održanog okruglog stola "Studenti i mladi o Kosovu i Metohiji", poručio da raspirivanje separatizma ne može doprineti rešavanju nijednog problema, već da se kroz dijalog trebaju rešavati problemi.

Komentarišući izjavu Bekima Čolakova, jednog od predstavnika privremenih institucija na KiM, koji je pozvao Rumuniju da prizna nezavisnost Kosova, Đurić je naveo da je Beograd uvek spreman da razgovara, ali da će na "drskost uvek reagovati".

"I ove godine videćete još mnogo zemalja koje će zahvaljujući našoj diplomatiji promeniti stav kada je u pitanju jednostrano proglašena nezavisnost Kosova i da će povući priznanje, jer uviđaju da nakon deset godina od proglašenja nezavisnosti, u našoj južnoj pokrajini ništa nije rešeno i da samo kroz dijalog i putem kompromisa u kome nema univerzalnih dobitnika, niti univerzalnih gubitnika, nešto se može rešiti", kazao je Đurić.

Dodao je da postoji želja u međunarodnoj zajednici da se "pritiskom i neprincipijelnim ponašanjem - povezivanjem drugih želja i ambicija Srbije za unutrašnjim reformama, za evropskim integracijama", iz Srbije iznude neprincipijelni postupci po pitanju KiM.

"Što se tiče Vlade Srbije i politike predsednika Srbije, Srbija na takve neprincipijelne pritiske nikada nije reagovala povlađujući im i nikada nije reagovala prihvatajući bilo čije ucene", istakao je Đurić.

Naveo je da se na primeru odnosa prema Zajednici srpskih opština, koja je dogovorena Briselskim sporazumom, najbolje može videti razlika između srpske i albanske strane.

"Naša strana se odnosi odgovorno i prihvata da je sve ono što je dogovoreno sastavni deo dogovora. Druga strana prihvata i smatra da treba da prihvati samo ono što je u njihovom interesu, u njihovoj imaginarnoj verziji sprovođenja sporazuma. To tako ne funkcioniše. ZSO je okosnica Briselskog dogovora, svako ko ne želi ZSO, zapravo ne želi Briselski sporazum", kazao je.

Đurić je konstatovao da "šaljući ono što je dogovoreno pred Ustavni sud kako bi bilo osporeno, Albanci su u stvari pokazali svoje prave namere po pitanju ZSO".

"Mislim da je u tom trenutku bila potrebna osuda međunarodne zajednice", istakao je Đurić i dodao da ZSO obavezuje Beograd, Prištinu, ali i Brisel.

Dodao je da će se i dalje o svim važnim i velikim temama konsultovati sa predstavnicima Srba sa KiM i "Srpske liste", ali da im neće unapred određivati, nego će zajedno dogovarati šta je najbolje za interese Srbije u južnoj pokrajini.

Generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković, osvrnuvši se na održan okrugli sto, rekao je da je ovo bila prilika da se vidi kako mladi ljudi u Srbiji posmatraju problema Kosova i Metohije, da li ga doživljavaju kao "problem ili izazov".

"Ono što pokazuje svaka sesija našeg unutrašnjeg dijaloga jeste koliko je tema problema na KiM, problem srppsko-albanski, bliska u ostatku Srbije, ali i kolko su Srbima na KiM poznati problemi sa kojima se suočava centralna Srbija i Vojvodina", kazao je Selaković.

On je istakao da je unutrašnji dijalog, iako još uvek traje, već uspeo, jer je okupio i one koji su bili protiv dijaloga, kao i one koji su bili skeptični po pitanju ciljeva unutrašnjeg dijaloga.

"A njegova suština i onoga što smo postigli i što je bio cilj predsednika Republike jeste da se na ovu temu na svim društvenim forumima, u svim segmentima našeg društva ponovo razgovara", kazao je Selaković.

Naveo je da mu je drago što je na današnjem okruglom stolu od mladih čuo da razmišljaju o problemu demografije i nataliteta.

"Hajde da pokušamo nešto dobro da naučimo od Albanaca, da ih ne potcenjujemo, da prestanemo da ih nipodaštavamo i da vidimo kako su oni došli do ostvarenja nekih svojih nacionalnih ciljeva", kazao je Selaković.

Istakao je da samo mudrom politikom jačanja ugleda Srbije, politikom koja pokazuje Srbiju kao razumnu, koja ne stvara probleme, već probleme rešava i koja ide u susret rešavanju problema, može se poboljšati imidž države i doći do toga "da nešto malo više od sagovornika u međunarodnoj zajednici dobijemo i ostvarimo neke pozitivne rezultate".