Svojim svakodnevnim senzacionalističkim izjavama, Priština zapravo na najbolji način dokazuje da status naše južne Autonomne pokrajine KiM nije onakav kakvim ga priželjkuju i predstavljaju tamošnjim građanima.
Ratne priče i ponavljanje mantre o priznanju jednostrano proglašene nezavisnosti, za koju nikoga u Srbiji, pa čak ni na Kosovu i Metohiji separatisti u Prištini nisu pitali, jeste obično bežanje od rešavanja problema.
Do bolje budućnosti za Srbe i Albance može se doći samo putem postizanja kompromisa koji će zadovoljiti interese i jedne i druge strane. Tvrdnja da je rešenje bez obostrano prihvatljivog dogovora i kompromisa moguće je zabijanje glave u pesak i obmanjivanje javnosti.
Srbi i Albanci na KiM imaju pravo na budućnost i ne treba da budu večiti taoci separatizma.
Istovremeno, ratna retorika je nešto što bi moralo da bude predmet oštre reakcije svih onih u međunarodnoj zajednici, kojima je stalo do stabilnosti i mirne budućnosti.