Kancelarija za Kosovo i Metohiju, povodom Međunarodnog dana izbeglica, podseća da je nakon masovnog proterivanja nealbanskog stanovništva iz naše južne pokrajine Srbija zbrinula više od 220.000 interno raseljenih, i da se do danas na svoje predratne adrese vratilo manje od pet odsto, a da je održiv povratak zabeležen u samo 1,9 odsto slučajeva.
Održivi povratak ostvaren je u ruralnim sredinama, dok je povratak u urbane sredine potpuno onemogućen.
Povratak na Kosovo i Metohiju nije adekvatno tretiran od strane međunarodne zajednice iako su, bez ikakve sumnje, interno raseljena lica iz naše južne pokrajine najugroženija raseljenička populacija u Evropi.
Procene su da se na Kosovo i Metohiju u proteklih devetnaest godina vratilo svega oko 4.000 raseljenih, i oni se svakodnevno suočavaju sa nizom problema koji se ne otklanjaju upravo da bi se preostali raseljeni obeshrabrili u nameri da se vrate na svoja imanja.
Osim sa fizičkim napadima na povratnike, njihovu imovinu i versku i kulturnu baštinu, suočeni smo sa nemogućnošću ostvarivanja prva na povrat privatne imovine i masovnim izdavanjem dozvola za legalizaciju objekata koje uzurpatori podižu na zemljištu raseljenih lica kao jednom od ključnih prepreka održivom povratku.
Uprkos lošim rezulatima povratka, i dalje postoji veliki broj inerno raseljenih koji žele da se vrate na Kosovo i Metohiju, što potvrđuje i ovogodišnje istraživanje UNHCR-a prema kojem čak 95,7 odsto anketiranih porodica pokazuje zainteresovanost za povratak, a kao nedostajuće uslove raseljeni navode rešavanje stambenih i drugih imovinskih pitanja, bezbednost, slobodu kretanja i zapošljavanje.
Kancelarija za Kosovo i Metohiju nastaviće da se bori za stvaranje uslova za povratak interno raseljenih lica u našu južnu pokrajinu, a jedan od važnih koraka u tom smeru biće i realizacija projekta „Sunčana dolina“, kojim će biti osigurani uslovi za održivi povratak oko 300 porodica.