| Godina | Mesec | Nedelja | Dan |
|---|---|---|---|
Đurić: Albanci su prekršili svaki dogovor, kako da im verujemo?
Kako pregovarati s nekim ko je do sada prekršio sve što je dogovoreno? Kako očuvati mir, kad s druge strane imate one koji po svaku cenu žele rat? Kako verovati nekome ko ne poštuje ni sopstveni ustav, ni datu reč, nego se jedino oslanja na silu i nepravdu?
Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM, u intervjuu za „Alo!“ osvrnuo se pre svega na pokušaj Prištine da formira neku sopstvenu vojsku, koja bi mogla da zapali celi region ukoliko se ostvare pomenuti planovi.
- Jednostrano formiranje nekakvih oružanih snaga na Kosovu i Metohiji bilo bi kršenje međunarodnih sporazuma, odnosno međunarodnog prava. Postoje valjani razlozi kojima se može potući svaka tvrdnja da je Albancima u našoj južnoj pokrajni potrebna vojska. Najpre, bezbednosni garant na terenu je Kfor i monoetnička albanska oružana sila ne bi bila nikakav doprinos bezbednosti u regionu. Naprotiv, svaka ideja o formiranju takozvane vojske Kosova protivna je i pravu i svakoj želji da na KiM i u ovom regionu imamo normalne odnose. Jasno je ko može biti jedina meta takve formacije i koga bi ona trebalo da zaplaši. Srbi zato ne smeju uzeti učešće u takvom projektu niti biti oružje u rukama protivnika sopstvenog naroda.
Pompezno se najavljuje otvaranje mosta u Kosovskoj Mitrovici 28. novembra. Postoji li opasnost da će prištinske vlasti pokušati da izazovu incident?
- Svako jednostrano igranje tim osetljivim pitanjem bi od Srba u četiri opštine na severu Kosova i Metohije bilo doživljeno kao bezbednosna pretnja i pretnja miru. Podsetiću vas da su svi mostovi preko Ibra, osim onog u samom centru Mitrovice, otvoreni za saobraćaj i da je razlog za zabrinutost oko glavnog mosta pre svega bezbednosni. Toga su svi svesni, te zato svako jednostrano provociranje na mostu i oko njega može biti sračunato samo s ciljem da se Srbi zaplaše ili čak nešto gore od toga.
Priština je do sada prekršila gotovo svaki dogovor, od formiranja ZSO do vojske za koju su im, prema njihovom ustavu, bili potrebni i glasovi srpskih poslanika. Koliko im se uopšte može verovati da će ispuniti bilo kakav dogovor koji je do sada postignut ili će biti postignut?
- Apsolutno im se ne može verovati i mi se ne ustručavamo da to kažemo. Prošlo je više od dve hiljade dana otkako smo se dogovorili oko formiranja Zajednice srpskih opština i danas ne izgleda da smo išta bliži realizaciji tog dogovora, iako smo i mi i Srbi sa Kosova i Metohije učinili sve što je do nas da bi sporazum bio sproveden. Oni ne poštuju ni sopstveni ustav, ni nealbance, koje nazivaju svojim građanima, ni svoj potpis, ni datu reč. Jasno je da naspram sebe imamo potpuno neiskrenog i nekredibilnog sagovornika, i povodom toga nemamo nikakvih iluzija.
Kako gledate na činjenicu da pripadnike takozvane kosovske vojske obučavaju, između ostalog, i hrvatski oficiri?
- Ta činjenica, kao i činjenica da tu takozvanu vojsku žele da promovišu na Dan albanske zastave, samo razotkrivaju karakter te formacije i razloge za njeno formiranje. Oni se čak više i ne trude da sakriju da je jedini razlog njenog postojanja konfrontacija sa Srbima i državom Srbijom. Mi smo na tu činjenicu sve vreme upozoravali i nastavljamo da upozoravamo, jer nemamo nameru da bilo kome dozvolimo da gazi i napada naš narod na Kosovu i Metohiji.
Da li će međunarodna zajednica dozvoliti i otimanje elektroenergetskog sistema na severu KiM ili će reagovati?
- Pitanje funkcionisanja elektroenergetskog sistema na Kosovu i Metohiji pre svega je političko pitanje. Ono ima i svoje tehničke aspekte, ali oni mogu biti rešeni samo kompromisom na političkom nivou. Zato je energetika i uvršćena među teme o kojima je potrebno naći sporazumno rešenje u okviru briselskog dijaloga. Postoji jasan redosled događaja koji se mora poštovati kako bismo do takvog rešenja mogli doći, a jedna od stepenica na tom putu je i formiranje ZSO. Do sada, međutim, nismo retko bili svedoci jednostranosti, pritisaka i nametanja u rešavanju pitanja povezanih s Kosovom i Metohijom, ali nadam se da će razum i odgovornost ovoga puta prevagnuti, jer su i politički i pravni argumenti nedvosmisleno na našoj strani.
Da li je razgraničenje u ovom trenutku najbolje rešenje za srpsko-albanski spor?
- Najbolje rešenje je ono koje nam svime može doneti trajnu stabilnost i mir, a jedini način da se do toga dođe jeste da nijedan učesnik u procesu ne bude potpuno uskraćen i poražen. Pitanje teritorijalnosti jeste jedan od aspekata rešenja, ali mi smo toliko daleko od njega da bi svako ulaženje u detalje bilo na nivou promišljanja „šta bi bilo, kad bi bilo“. Uveren sam da bi u idealnim uslovima kompromis bio moguć, ali suočavamo se sa sve manje i želje za kompromisom i iskrenosti s druge strane, što nas svakim danom sve više udaljava od rešenja.
Koliko su nam bitne podrške Rusije i Kine, ali i drugih zemalja koje ne priznaju Kosovo?
- Pravni argumenti su polje na kojem Srbija najčvršće i najubedlivije može da brani svoje pozicije. Veliko je ohrabrenje i uteha u spoznaji da nismo usamljeni u borbi za poštovanje međunarodnog prava i prava suverenih država, i da su sa nama ne samo tradicionalni prijatelji Rusija i Kina, već i veći deo čovečanstva. Bez te podrške, koja je zasnovana i na ličnom prijateljstvu predsednika Vučića sa Šijem i Putinom, tema KiM bi veoma brzo bila na silu uklonjena sa spiska otvorenih međunarodno-političkih pitanja, a time bi se i naše šanse da išta postignemo u borbi za zaštitu državnih i nacionalnih interesa svele na nulu.
Kako gledate na stav pojedinih opozicionih političara po pitanju KiM i to što im više odgovara zamrznut konflikt od rešenja?
- Oni svoju politiku grade na principu: što gore za Srbe na Kosovu i Metohiji, to bolje za sebe. Oni žive u paničnom strahu da bi Aleksandar Vučić i ova vlada mogli da spisku svojih postignuća dodaju nekakvo rešenje koje bi predstavljalo bilo kakav dobitak za Srbiju i srpski narod. U svemo smo pokazali da smo bolji i odgovorniji od njih, te danas pokušavamo da pokažemo slično baveći se i centralnim srpskim nacionalnim pitanjem, iako su upravo oni godinama činili sve da tu ostave potpunu ruševinu i nepopravljivu situaciju. Nemaju oni politiku za Kosovo i Metohiju ili viziju šta bi kao država po tom pitanju trebalo da radimo, jer njih Kosovo i Metohija suštinski ne zanima, osim kao sredstvo za primitivne demagoške napade na predsednika Vučića.
Brat je mio ma kog državljanstva bio
I Crna Gora je nedavno postala deo misije na Kosmetu, a sada su izdali i listu zabranjenih ličnosti, među kojima je i Matija Bećković. Kako gledate na to?
- Srbija i Crna Gora su za Srbe dva stabla koja niču iz istog korena. Ponekada su ih strani uticaji i istorijske nedaće veštački razdvajali, ali brat je mio ma kog državljanstva bio. Predsednik Vučić je veoma jasno i sažeto objasnio svoje duboko neslaganje s takvim postupkom, opisujući ga kao uvođenje delikta mišljenja, i ja tome namam šta dodati. Tako nešto je u savremenoj Evropi nezamislivo i nedopustivo. U odbranu ljudi, koji su ovime postali žrtve progona, ne stajem zbog ideoloških razloga, već kao neko ko se, baveći se Kosovom i Metohijom, svakodnevno susreće s kršenjem ljudskih i srpskih nacionalnih prava. Nikome se ne može policijskim ili drugim zabranama uskratiti pravo na drugačije mišljenje i sagledavanje istorijskih procesa ili političke stvarnosti.
Preko Interpola žele da amnestiraju teroriste
Kako gledate na pokušaj Kosova da uđe u Interpol, ali i činjenicu da niz skandala prati prištinske političare, od brata Hašima Tačija, do braće Ramuša Haradinaja, od kojih se jedan nalazi i na crnoj listi SAD?
- Članstvo u Interpolu nije rezervisano za pokrajine, niti teritorije pod protektoratom i nerešenim statusom, kakva je srpska južna pokrajina, već za ozbiljne države. Priština u ovome trenutku nije potpuno izopštena iz sistema međunarodne policijske saradnje, jer Unmik ima pristup različitim telima za policijsku saradnju, uključujući i Interpol. To je dovoljan okvir za efikasnu borbu potiv kriminala, međutim, ne želi Priština zato u Interpol. Ona želi da zloupotrebi Interpol za sopstvenu međunarodnu promociju, amnestiranje teorista iz nekadašnje OVK, te nastavak progona i zastrašivanja Srba. To je jasno kao dan i ostaje da se vidi da li će Interpol kao organizacija imati snage da se odupre takvoj podvali i da sačuva svoj kredibilitet.