Đurić: Očekujem od Nemačke tonove koji ne podržavaju Prištinu

Očekujem da će razgovor predsednika Srbije Aleksandra Vučića i nemačke kancelarke Angele Merkel u Parizu biti važan za nas bez obzira na razlike između nas koje postoje po pitanju KiM, kao i tonove koji ne podržavaju odluku Prištine o uvođenju dodatnih poreza, izjavio je direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić.

"Nesumnjivo da lični odnos poštovanja i poverenja koji postoji (između Vučića i Merkelove) predstavlja značajnu priliku da Srbija iznese svoje stavove. Očekujem da će sa nemačke strane doći tonovi koji ne podržavaju način na koji je Priština donela jednostranu odluku da nametne dodatni porez na sve proizvode koji dolaze iz Srbije. Očekujem ozbiljan i važan razgovor o budućnosti", rekao je Đurić za RTS.

Prema njegovim rečima, važno je da se razume da to što je Priština uradila krši sve međunarodne sporazume i ugovore koji važe u regionu, a koji se odnose na slobodan protok ljudi, roba i kapitala.

"Iako je pre 12 godina zaključen CEFTA sporzum koji obavezuje sve države i teritorije u regionu, potpuno sam siguran da ova mera ne može da opstane", rekao je Đurić.

Upitan koliko dana to može da traje, i da prokomentariše što i predstavnici Prištine o tome različiti govore, Đurić je rekao da je Tači u Parizu rekao to što je rekao (da odluka Prištine o taksama nije bila dobra), ali da je u Prištini Enver Hodžaj rekao suprotno.

"On (Hodžaj) je rekao i da ako predsednik Vučić misli da KiM može da prihvati nešto manje od nezavisnosti nema ništa od dogovora. To vam pokazuje koliko su opasni ti ljudi i koliko su opasne njihove namere. Oni žive u paralelnoj stvarnosti koja definitivno nije onakva kakvom je oni prikazuju, jer Priština bez saglasnosti Srbije nije za 10 godina ušla ni u OEBs ni u UN, i ostaje nepriznata za deo čovečanstva koji čini oko četiri petine čovečanstva", ističe Đurić.

Govoreći o odluci da Elektromreža Srbije ostane na KiM, Đurić je kazao da Beograd nastavlja da se bori i da se slaže sa konstatacijom predsednika Vučića da se radi o "maloj pobedi", koja je veoma važna i rezultat je truda.

Prema njegovim rečima, jako je važno što su po tom pitanju Srbiju podržale Mađarska i druge zemlje koje nisu priznale nezavisnost KiM, poput Bugarske, kao i što su neke zemlje koje su ranije podržavale poziciju Prištine ostale neutralne, poput Crne Gore i Makedonije.

"To je za nas značilo da smo zaustavili tu odluku. Jer da nismo zaustavili, energetski sistem Srbije bi bio rasparčan, tako što bi cela naša južna Pokrajina ostala posebna kontrolna oblast, izgubili bi smo energetsku granicu prema Albaniji i morali bi smo, kada hoćemo da snabdevamo naše ljude na Kosovu da tu struju predajemo albanskoj kompaniji u Prištini", rekao je Đurić i dodao da je zato to možda i važnije čak i od Interpola.

Govoreći o dijalogu i nedavnom sastanku u Briselu, on je naveo da su razgovori "suštinski blokirani" jer Priština povlači jednostrane, nepredvidive poteze.

Upitan da prokomentariše opasnost da srpski monasi budu proterani sa KiM, Đurić kaže da je na to mislio kada je govorio o destruktivnoj energiji i da ovi potezi pokazuju da se radi o ozbiljnim tedencijama, zbog čega na ozbiljan način mora da se pristupi rešavanju toga.

Kako je rekao upravo zato je važno da se razgovara sa svim važnim činiocima u svetu i sa onima sa kojima se slažemo i sa onima koji nisu tradicionalno naklonjeni našoj poziciji i da u tome pokažemo energiju, poput one koju je pokazao predsednik Vučić u Briselu.

"Nisam video da je neko potrčao da pita Tačija i albanske predstavnike za sve te mere", rekao je Đurić precizirajući da misli ne samo na novinare već i na političare koji koriste temu Beograda i Prištine za plasiranje svoje politike, a koja je "u više navrata poražena".

On je kao primer naveo lidera Narodne stranke Vuka Jeremić koji je govorio da će 4. novembra u Srbiji biti raspisan referendum kojim će Albanci dobiti neke stvari, ali da se to nije dešilo i da se nakon toga, kaže Đurić, Jeremić nije ni izvinio.

Upitan o planovima Prištine za članstvo u Interpolu on je rekao da je video ogromno samopuzdanje, ogromnu uloženu količinu novca, podršku SAD, Nemačke, Francuske, Engleske, mnogih zapadnih zemalja koje smatraju da Priština mora da postane član Interpola i dodao da se tu ne radi o sprečavanju i borbi protv kriminala, jer Priština preko Unmik-a ima pristup Interpolu.

"Oni bi to hteli iz čisto statusnih razloga, da bi potvrdili da je naša južna Pokrajina nezavisna država. Pri tome nema veze što se šest ministara u pokrajinskoj vladi nalazi na optužnicama, kao što je ministar policije protiv koga je pred prištinskim pravosuđem podignuta pravosnažna optužnica. Ništa to nema veze, mi ćemo tome da se suprotstavljamo, pa ćemo videti ko će u tome uspeti. Podsetiću vas da je članstvo rezervisano za nezavisne države ne za pokrajine", rekao je Đurić.

Govoreći o predstojećoj sednici SB UN na kojoj će se govoriti i o opasnosti koja preti od formiranja kosovske vojske, i Danu albanske zastave koji Priština obeležava 28. novembra, Đurić kaže da građani Srbije nemaju razloga da strahuju od 28. novembra ni od najave formiranja takozvane vojske.

On je podsetio na jučerašnju vežbu "Vek pobednika" na kojoj je pokazano da je napravljen prikazan značajan iskorak u osposobljavanju Vojske Srbije.

"Srbija ljubomorno čuva mir i budućnost ito je poruka da mi na ovom prostoru želimo mirnu budućnost koju niko neće moći da ugroži jer mu neće pasti na pamet. To ranije nismo mogli", rekao je Đurić.