- Iako u poslednje vreme u međunarodnim odnosima ima sve manje razuma i spremnosti za mirno prevazilaženje nesuglasica, gajio sam nadu da će iskrena otvorenost Beograda za pronalaženje kompromisnog rešenja za višedecenijske probleme na Kosovu i Metohiji biti putokaz svima koji iskreno žele stabilnost i ekonomski prosperitet na zapadnom Balkanu. Nisam iznenađen činjenicom da se to nije dogodilo, ali voleo bih da jeste.

Srbija će i u ovoj godini nastaviti da govori jezikom mira i tolerancije, međutim pred nama je period u kojem će biti sve teže braniti pravo malih država i nemnogoljudnih naroda na suverenu politiku. U 2019. godinu ušli smo sa akutnim problemom trgovinske blokade za ulazak naših proizvoda na Kosovo i Metohiju, i u ovom trenutku se rešenje ne nazire. Nadam se da čitavu godinu neće karakterisati ovakvi izazovi, već atmosfera deeskalacije, iako su iz Prištine u prvim danima januara stigle brojne velikoalbanske poruke koje nisu poziv na kompromis, već upravo poziv na nove potrese u regionu.

Da li očekujete pomake u rešavanju kosovskog pitanja u ovoj godini?

- Očito postoji želja pojedinih krugova moći u svetu da se proces iznalaženja održivog rešnja za pitanje Kosova i Metohije ubrza, ali se istovremeno iz istih krugova podržavaju potezi Prištine kojima se kompromis čini sve manje verovatnim. Izvesno je da će biti pritisaka, ali važno je da proces bude završen kompromisom koji će stvoriti stabilan osnov za trajan mir između Srba i Albanaca. Razumem to što svetske sile imaju potrebu da rešavaju probleme u okviru svojih strateških projekcija, ali i Srbija i srpski narod imaju strateško viđenje svojih interesa.

Bliži se godišnjica ubistva Olivera Ivanovića. Da li očekujete, sa kosovske strane, da će ovo ubistvo biti razrešeno i kakva je trenutna bezbednosna situacija na Kosovu?

- Do sada nisam video nikakve ozbiljne pomake prištinskih istražnih ogana u pravcu rasvetljavanja ovog zločina. Naprotiv, bili smo svedoci raznih pokušaja instrumentalizacije ubistva Olivera Ivanovića u političke svrhe u Prištini, ali i od dela tzv. opozicije u Beogradu, na njihovu sramotu a protiv sopstvene zemlje. Ne verujem da u Prištini postoji ni volja ni interes da se nalogodavci i izvršitelji pronađu.

Prištini upravo odgovara atmosfera trajnog lova na veštice, jer to je jedan od njihovih instrumenata za stvaranje nestabilnosti i zastrašivanje Srba. Krivce, u to nema nikakve sumnje, treba tražiti južno od Ibra, i sami pokušaji Prištine da za taj zločin okrive Srbe i vladu u Beogradu jesu deo jednog šireg paklenog plana koji je i doveo do smrti Olivera Ivanovića.

Javnost spekuliše da je ubistvo pokušaj da se Srbi zaplaše, a ujedno i proteraju sa severa Kosova. Da li i Vi smatrate isto?

- Za razliku od političara iz Prištine, ne želim da ikome sudim i presuđujem preko medija. Izvesno je da su naši istražni organi došli do ozbiljnijih saznanja o tom gnusnom zločinu nego prištinska istraga, iako nam nije bio omogućen pristup dokazima i mestu izvršenja. Sama činjenica da Priština sistematski zataškava mnoge stvari i istragu usmerava u pogrešnom smeru, u meni opravdano budi sumnju u iskrenost njihovih namera da se okolnosti ubistva Olivera Ivanovića rasvetle a počinioci privedu pravdi.

Nalazite li vezu između poruka koje sa protesta u Beogradu šalje opozicija i poruka koje šalju predstavnici Prištine? Šta je glavni cilj jednih, a šta drugih?

- Zajedničko im je to što glavnu prepreku u ostvarivanju svojih ciljeva vide u predsedniku Aleksandru Vučiću i ovoj Vladi Srbije. Ne bih išao toliko daleko da tvrdim da postoji dogovorena sinhronizovanost u njihovom delovanju, ali njihovi pritisci, u to nema nikakve sumnje, jesu sinhronizovani.

Da li je taj zajednički pritisak posledica prepoznavanja zajedničkog interesa i instinktivne težnje da se politički protivnik napada u čoporu ili je indukovan iz nekih centara van naše zemlje, vreme će pokazati. Postoji među njima i jedna važna razlika: političarima iz Prištine je stalo do učvršćivanja nezavisnosti samoproglašenog Kosova, a ovim našim opozicionarima nije stalo do Kosova i Metohije.

Kako komentarišete pozive na linč i nasilje na protestu protiv nasilja?

- Nerviraju me te kukavice koje napadaju žene, posebno mlade novinarke, udovicu Olivera Ivanovića i sve koji se drznu da im se suprotstave. Sve primetniji je porast agresije kod pojedinih opozicionih lidera. Oni se osećaju osujećeno, jer više nisu u prilici da zgrću bogatstvo trgujući političkim uticajem, a građani, razume se, ne dele njihov entuzijazam za povratak na vlast i nastavak pljačkanja države.

Deo opozicionih lidera je svestan da nikada neće imati demokratsku podršku za osvajanje vlasti i zato sve više pribegavaju nesistemskim metodama političkog pritiska. Ulica, međutim, ne može nadomestiti odsustvo programa, političkih ideja i zauvek izgubljeni kredibilitet, ali oni to očito ne shvataju.

Zabrinjava to što pojedini lideri opozicije počinju da otvoreno pokazuju želju za širu destabilizaciju, i počinju da pipke pružaju i ka Republici Srpskoj, čime sami potvrđuju da je njihov zadatak napad, ne samo na vlast koju personifikuje predsednik Aleksandar Vučić, već na srpske interese u celini. I što naš narod bude jedinstveniji u podršci aktuelnoj politici mira, stabilnosti, ekonomskog napretka i jačanja Srbije, to će delovanje onih koji ne žele dobro Srbiji biti agresivnije.

Kakva je vaša poruka građanima povodom Nove godine i Božića?

- Pre svega, svim čitaocima i gledaocima "Pinka" i svim građanima Srbije koji slave, svim Srbima i Srpkinjama čestitam današnji praznik i nastupajuću godinu. Ovo će biti izazovna godina, i naša zajednička obaveza je da uradimo sve što je do nas da bi bila veoma uspešna, a znam da može da bude. Zato svi treba da se potrudimo, i da u svom svetu uradimo šta možemo i damo makar mali doprinos.

Danas, na Božić, smatram da mogu sa ponosom da kažem da treba da srbujemo, a danas srbovati i živeti za Srbiju mora da znači nešto drugo od onoga što je za neke možda značilo u prošlosti i svakako drugačije od toga kakvima su neki želeli da nas kao narod predstave. Srbovati danas znači graditi u Srbiji stotine novih fabrika, širiti mrežu modernih autoputeva, pruga. Srbovati znači i za svega par godina renovirati sve škole i vrtiće u Srbiji, digitalizovati institucije, razvijati i dualno obrazovanje. Srbovanje je i izgradnja dobrih odnosa sa susedima i izgradnja etničkog i verskog sklada u Srbiji, kako bi ona bila stabilnija, sigurnija i srećnija. Srbovanje je, i te kako, i kada nezaposlenost mladih smanjite doslovce za pola, za nešto više od četiri godine, a ukupnu stopu nezaposlenosti sa 26 na 11 odsto. Otvaranje srpskih muzeja posle decenija paučine i katanaca je vrhunsko srbovanje, da konačno i svet, a i mi sami, možemo da na pravi način vidimo našu umetnost, istoriju, civilizaciju, kulturu...

Srbovanje, to je i jača vojska, nova tehnika, sutra, zašto ne, i novi (stari) garnizoni puni ljudi voljnih da čuvaju našu slobodu i naš mir. Srbovanje su i novi klinički centri, laserski i gama noževi i kraće liste čekanja, kao i kada smo domaćini evropskih i svetskih prvenstava u bilo čemu. Srbovanje je merak kada tvoja zemlja ima treću godinu zaredom suficit u budžetu, najveći priliv investicija i privredni rast preko četiri odsto pa mogu, polako ali sigurno, da počnu da rastu i primanja. Najslađe srbovanje je ipak ono kada se u nekom našem selu ili gradu rodi više ljudi nego što umre ili ode, ali za to moramo još mnogo da se potrudimo, posebno sad dok su praznici. Ozbiljno. Srbovanje je i kada uredimo svoju baštu, okrečimo ogradu, očistimo ulicu, rečno korito, uredimo zgradu.

Srbovanje je, ako ćemo pošteno, to što smo prvo doterali cara do duvara, pa se onda ipak okupili, prvi put posle mnogo decenija većinski složili, izabrali sposobnog i vrednog čoveka za predsednika i kolektivno zasukali rukave i uzeli da sređujemo i radimo. Tako treba da srbujemo cele godine. Ove, i mnogo narednih. Živi, zdravi, srećni i veseli svi vi i vaše porodice. Hristos se rodi!.