Rušenje krsta je znak široko rasprostranjene netrpeljivosti na Kosovu i Metohiji prema hrišćanskim simbolima. Podsećam sve u Srbiji i čitav svet da će se za nekoliko dana navršiti 15 godina od pogroma 17. marta, kada je spaljeno, uništeno ili teško oštećeno 35 crkava i manastira, da se pravoslavne svetinje i srpska groblja i danas vandalizuju, a da za to niko od nalogodavaca nije odgovarao.
Ekstremisti su u Velikoj Hoči kod Orahovca sinoć počinili još jedan bezuman napad na mesto sećanja na Srbe tok kraja koji su mučki ubijeni tokom oružanih sukoba na Kosovu i Metohiji. Vandali su polomili krst sa spomen-obeležja i oborili jarbol sa zastavom Srbije, i ovo je treći put da se bez ikakvog epiloga događa napad na taj spomenik.
Podsetiću da je nedaleko odatle više puta do sada rušena i spomen-ploča otetim novinarima Đuri Slavuju i Ranku Pereniću i da je tek ove godine, nakon bezbrojnih apela kolega novinara i Republike Srbije, neko zaista i uhapšen zbog ekstremističkog iživljavanja nad srpskim spomen-obeležjima.
Očekujem i zahtevam da policija bude jednako efikasna i u ovom slučaju, jer ekstremističko divljanje Albanaca u opštini Orahovac poprima veoma zabrinjavajuće razmere.
Mali broj preostalih Srba u orahovačkoj opštini, koji danas u Velikoj Hoči i Orahovcu žive pod stravičnim pritiskom i izloženi su čestim pretnjama i provokacijama, jesu simbol stradanja i obespravljenosti našeg naroda i živi dokaz da su sve priče o multietničkom društvu na Kosovu i Metohiji samo fraza, a da je istina o prirodi međuetničkih odnosa na Kosovu i Metohiji zapravo sasvim drugačija.
Bez obzira na sve političke nesuglasice i oscilacije na relaciji Beograd-Priština, ne sme se dozvoliti da ekstremisti budu zaštićeni i da svoju mržnju iskaljuju nad nedužnim i nezaštićenim ljudima čija je jedina želja da žive spokojno i u miru sa komšijama.