Đurić: Negujemo sećanje na žrtve i tražimo pravdu

U Spomen sobi "Kosmetske žrtve" danas je obeležena 21 godina od prve masovne otmice Srba na KiM, u prisustvu porodica žrtava, direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića i zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića, uz podsećanje da niko nije odgovarao za taj zločin.

Đurić je poručio da ćemo kao država nastaviti da negujemo sećanje na žrtve i tražimo pravdu.

Naveo je da se na današnji dan klanjamo senima rudara sa kopova u Belaćevcu koji su pre 21 godinu oteti dok su obavljali svoj radni zadatak.

"Oteti su samo zato što su srpske nacionalnosti, zato što je neko želeo da njihovim stradanjem, otmicom i ubistvom i progonom hiljada i hiljada srpskih civila na području naše južne pokrajine napravi etnički čistu albansku tvorevinu", rekao je Đurić.

Kaže da isti zločinci koji su pre 21 godinu oteli rudare u Belaćevcu danas nažalost predstavljaju Albance na KiM i na nekim su od najodgovornijih funkcija.

"Do dana današnjeg nisu odgovarali za stravične zločine koje su počinili. Mi nećemo prestati da se borimo za istinu o srpskom stradanju na KiM. Nemamo to pravo ni zbog žrtava ni zbog njihovih porodica ni zbog budućnosti", poručio je Đurić.

Naglasio je da reševanje nekih od najtežih zločina, kakva je otmica rudara u Belaćevcu, predstavlja nužan preduslov za stvaranje normalnih odnosa u budućnosti između dva naroda.

"Činjenica da niko nije odgovarao za otmicu rudara u Belaćevcu najbolje govori o dometima takozvane međunarodne pravde na KiM.

Uzalud su te velike zapadne države godinama plaćale hiljade i hiljade pripadnika mirovnih misija, stotine i stotine sudija različitih tribunala koji očigledno nisu imali ulogu, zadatak i cilj da donesu pravdu žrtvama stravičnih zločina na KiM", kaže Đurić.

Zahvalio je Udruženju porodica ubijenih i otetih na KiM jer neguju sećanje na sve žrtve na KiM.

"Pojedini albanski političari na KiM svakoga dana podsećaju na godišnjice svojih takozvanih velikih pobeda tamo gde su napadali srpsku vojsku, srpske policajce i srpske civile. Mi imamo pravo i obavezu da se svakoga dana sećamo naših žrtava i da za buduće generacije osvedočimo istinu o tome ko je na KiM stradao", rekao je Đurić.

Na obeležavanju godišnjice od prve masovne otmice Srba na KiM zameniku gradonačelniku Goranu Vesiću uručena je zahvalnica na pomoći i podršci Udruženju.

Vesić kaže da su oteti rudari iz Belaćevca imali dve krivice, bili su rudari i bili su Srbi, te naglasio da Albanci na KiM duže od jednog veka sprovode politiku proterivanja Srba.

Vesić je rekao da svako ko se zalaže za status kvo na KiM zapravo svesno ili nesvesno radi na sprovodenju politike Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja, te da svako vidi sa kojim se žarom predsednik Srbije Aleksandar Vučić bori da se reši pitanje KiM.

Naveo je da u Beogradu treba da postoji veliki memorijal za žrtve ratova na prostoru nekadašnje SFRJ gde bi bila upisana imena stradalih Srba, te najavio da će Skupština grada u junu ponovo raspisati konkurs.

"Ne uradimo li to, ogrešićemo se o budućnost, ponovo ćemo ubiti te ljude", kaže Vesić i ocenio da je velika sramota što nemamo spisak imena stradalih u Jasenovcu, u Drugom svestskom ratu i u NATO agresiji.

Samo zahvaljući navodi Vesić, upornosti porodica žrtava na KiM imamo slike i imena stradalih na KiM.

Otac kidnapovanog rudara Pere Anđančića, Velibor Anđančić rekao je da nikada neće napustiti KiM i da će uvek tražiti pravdu.

"Valjda će nekada doći", kaže Anđančić.

Predstavnik Sindikata površinskih kopova Kosovo Obilić Dragiša Terentić naveo je da se godišnjice obeležavanja otmice nižu, da vreme neumoljivo teče, a jedino je isto to da rudara iz Belaćevca nema i nema istine o njima, te zatražio da se prekine neizvesnost.

Predsednik Udruženja poorodica otetih i ubijenih na KiM Simo Spasić je rekao da su porodice ostale bez pravde, te da su neki od roditelja otetih rudara i umrli, a da nisu dočekali pravdu i istinu o svojoj deci.

Obeležavanju godišnjice od prve masovne otmice Srba na KiM prisustvovali su i Zaštitnik građana Zoran Pašalić i predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta.