Otvoreno pismo direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića mitropolitu Amfilohiju

Vaše visokopreosveštenstvo, poštovani mitropolite Amfilohije,

Obraćam Vam se javno kao građanin Srbije, Srbin i pravoslavac, a u vezi sa teškim rečima koje ste u svojoj, isto tako javnoj, jučerašnjoj besedi izneli na račun državne politike Srbije na Kosovu i Metohiji i teških i ružnih reči koje ste izrekli na račun predsednika Srbije.

Nastojeći da uvek pođem od razumevanja za pastirsku brigu za pravoslavni narod i svetinje na Kosovu i Metohiju, i legitimno i neotuđivo pravo, pa i Vašu obavezu, kao predstavnika mitropolije koja je vekovima bila čuvar pećkog trona, da o ovom pitanju iznesete svoj stav, ne mogu da se otmem utisku da Vašim teškim rečima i kletvama činite suprotno od onoga za šta se, kako tvrdite, zalažete.

Reći ću Vam sasvim iskreno, rizikujući da i sam postanem meta kletvi i besa, da su Vaše reči ubojite, otrovne i teške i da se njima mogu radovati samo neprijatelji našeg naroda, kojih nije malo ni na Kosovu i Metohiji, ni u republici iz koje dolazite.

Vi unapred i tužite i presuđujete i govorite da znate kakva bi bila srpska politika. Izdajnikom nazivate srpskog predsednika, čoveka sa najvećom političkom težinom među Srbima, ne za nešto što jeste uradio, nego za nešto što Vi mislite da bi uradio!

Zar je moguće da sebi dopuštate da maticu srpskog naroda iz koje treba da dođe nova snaga i sloboda za sve Srbe koji je danas nemaju cenite na ovaj način?

Uopšte se ne sećam da ste sa ovoliko zlovolje nastupali u javnosti u trenutku dok je Crna Gora, koja je takođe kolevka srpske državnosti, napuštala državnu zajednicu sa Srbijom. Ne sećam se ni da ste proklinjali Vaše nekadašnje (možda i sadašnje?) pulene i miljenike iz prethodnih vlasti kada su ćutali na proglašenje kosovske nezavisnosti, na to reagovali saopštenjima, istovremeno desetkujući našu vojsku i ekonomiju.

Uz uvažavanje svega što ste učinili za opstanak Srpske pravoslavne crkve i njene svetinje u Crnoj Gori, pitam se sa kakvim ste pobudama prećutali da je država Srbija upravo pod rukovodstvom Aleksandra Vučića, dajući finansijska sredstva i podršku stručnih ustanova, potpuno ili delimično obnovila 49 crkave i manastira na Kosovu i Metohiji.

Uveren sam, visokopreosvećeni, da to jako dobro znate. Sve i da za to niste čuli, o tome ste, da ste hteli, mogli da se informišete od ostalih vladika i vernog naroda koji pohodi obnovljenu Banjsku, Gračanicu, Dečane, Draganac, kao i desetine novijih crkava koje je naša država pod rukovodstvom predsednika Vučića obnovila.

Bili biste, dakle, u pravu da ste predsednika Vučića nazvali ktitorom i zaštitnikom naše crkve i pravoslavne vere na Kosovu i Metohiji, umesto što ga optužujete za stvari koje ni izbliza nisu tačne.

Ljutite se Vi koliko hoćete, ali nije niko drugi nego Aleksandar Vučić odbio sve pritiske velikih sila da Srbija prizna nezavisnost Kosova i sprečio članstvo Prištine u međunarodnim organizacijama, marljivo radio sa svojim timom i doveo do povlačenja priznanja nezavisnosti od strane 15 država.

Razmislite još jednom, poštovani vladiko, da li svojim teškim i Vaše pastirske uloge nedostojnim rečima, sabirate Srbe ili delite, da li jačate ili slabite srpstvo i da li se naš narod raduje Vašim rečima, ili im se možda raduju Albanci i pojedinci iz vlasti u Crnoj Gori.

Da Aleksandar Vučić zaista jeste onakav kakvim ga opisujete, zbog čega bi onda upravo on bio glavna meta svakodnevnih napada svih albanskih i drugih antisrpskih političara i svih albanskih medija?

Ako Vam je, kao što kažete, i kao što hoću da verujem, Srpstvo milo, i ako su Vam mile naše svetinje na Kosovu i Metohiji, pomozite, poštovani vladiko, a ne odmažite i ne delite, jer i mnogo manje mudri od Vas znaju da se u jeku borbe za ono što nam je najvrednije ne podmeće noga onima koji se svim snagama bore za srpsku stvar. Nemam nažalost nikakve sumnje da ste možda i bez namere obradovali sve naše neprijatelje, a rastužili mnoge iskrene i prave Srbe na svim meridijanima. Neka bi nam svima Gospod bio jedini sudija!