Đurić: I u 2020. nastavljamo da radimo za Srbe sa KiM, moramo omogućiti svom narodu da ostane na zemlji svojih predaka

Prošla godina će ostati zabeležena kao godina u kojoj je u punom kapacitetu počela realizacija najvećeg investicionog ciklusa na Kosovu i Metohiji u proteklih nekoliko decenija. Srbija je, zahvaljujući, politici predsednika Aleksandra Vučića danas u mogućnosti da pruža efikasnu i političku i ekonomsku podršku našem narodu u južnoj pokrajini, rekao je Marko Đurić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, na početku razgovora za Pink.rs, ocenjujući rad Kancelarije u 2019. godini.

- Izgrađen regionalni vodovod na severu, obnovljeni putevi, izgrađene su stotine kuća i stanova, obnovljene škole i zdravstveni centri, a mnogo toga tek sledi. Međutim, u ovoj godini će prioritet biti da se dođe do svakog čoveka u nevolji, jer nedopustivo je da uz tolike kapitalne projekte, i pored činjenice da Srbija ima i volje i novca da pomogne, i dalje na terenu imamo ljude koji tavore na ivici egzistencije. Ja sam političkim predstavnicima Srba sa Kosova i Metohije i direktorima centara za socijalni rad jasno poručio da se zanemarivanje ljudi u nevolji neće tolerisati, i da će na početku 2020. pljuštati smene ukoliko se neki ne dovedu u red. I nisam se šalio. Ako su se neki umorili ili izgubili volju da se bave poslovima od opšteg interesa, naći ćemo im neki drugi posao i dati šansu onima koji nisu umorni.

Jedini način da naš narod zadržimo na KiM, a time i prisustvo naše države u južnoj pokrajini, jeste da ljudima omogućimo da žive od svog rada i izdržavaju svoje porodice bez straha i neizvesnosti

Šta se promenilo u 2019. za Srbe na Kosovu i Metohiji? Koliko je urađeno za njih?

- Urađeno je više nego ikad, ali ne dovoljno. Jedini način da naš narod zadržimo na Kosovu i Metohiji, a time i prisustvo naše države u južnoj pokrajini, jeste da ljudima omogućimo da žive od svog rada i izdržavaju bez straha i neizvesnosti svoje porodice. A te porodice su, da vas podsetim, mnogoljudne, i danas u Gračanici, bez obzira na činjenicu da su ti ljudi u albanskom okruženju, imamo najmnogoljudnija srpska domaćinstva u čitavoj Srbiji. Onima koji žele da ostanu na zemlji svojih predaka moramo omogućiti da to učine, i do sada smo to uspevali, ali nismo potpuno uspeli dok god je moguće pronaći ijednu porodicu koja živi pod krovom koji prokišnjava ili spava na zemljanom podu. I ne mislim samo na Srbe, već i na Gorance, Bošnjake, Rome, Aškalije i sve druge koji Srbiju doživljavaju kao svoju državu.

Šta očekujete od 2020. godine? Da li se nadate da ćemo pronaći konačno rešenje za Kosovo, ili da ćemo mu se barem malo približiti? Očekujete li veće zalaganje međunarodne zajednice u pronalasku rešenja?

- Iz analize političkih dešavanja ali i usputnih ličnih kontakata sa nekim od političkih aktera iz Prištine izvukao sam zaključak da njima u ovome trenutku nije stalo ni do međunacionalnog pomirenja ni do uređivanja odnosa Beograda i Prištine. U ovom trenutku nam, dakle, fali ključan preduslov za obnavljanje dijaloga, a to je volja druge strane. Istovremeno, i međunarodna zajednica je, čini se, zbog sopstvenih problema izgubila želju da se ovim problemom bavi kao prioritetnim pitanjem. Ostaje nam da vidimo kakva će biti spremnost i kapacitet nove evropske administracije da se nosi sa pitanjem Kosova i Metohije. Lično bih voleo da se kontakti obnove, makar oni bili i samo ceremonijalni, jer problemi neće nestati sami od sebe, a ne mogu se rešiti drugačije nego dijalogom.

Nadate li se da će 2020. biti bezbrižnija za Srbe na Kosovu?

- Veoma je važno to što, i pored eskalacije antisrpskog raspoloženja i agresivnih i nepromišljenih akcija Prištine, niko u 2019. godini nije poginuo u etnički motivisanim incidentima. Međutim, sve što se događalo samo nekoliko dana uoči Nove godine, a to je ranjavanje našeg sunarodnika u Cernici, podizanje montiranih optužnica, vandalizovanje srpskih grobova, ne ostavlja mnogo prostora za optimizam. Dijalog Beograda i Prištine je, iako nije dao neke suštinske rezultate, dok god je trajao, za posledicu imao deeskalaciju na terenu, jer kod običnih ljudi postojao je opšti utisak da je probleme moguće rešavati na miran i civilizovan način. Zamrzavanje dijaloga je kod ekstremnih Albanaca ponovo razbudilo uspavane rušilačke nagone, i tome su razume se u velikoj meri doprineli njihovi politički lideri koji se mesecima takmiče u šovinizmu i upiru prstom u Srbe okrivljujući ih za sve neuspehe Prištine.

Da li očekujete ukidanje taksi na robu iz centralne Srbije? Očekujete li oštriju reakciju međunarodne zajednice po ovom pitanju koja neće, kao dosad, ostati samo na molbama upućenim Prištini?

- Sve je više glasova i među albanskim intelektualcima na Kosovu i Metohiji koji priznaju da je uvođenje taksi na robu iz centralne Srbije bilo besmislica. To me ne čudi, jer većina žitelja naše južne pokrajine želi da živi normalno, a od svojih političkih predstavnika zahtevaju da im stvore uslove da rade i prehrane svoje porodice. Oni su, međutim, taoci neodgovorne političke elite (ako te ljude uopšte smemo da nazovemo elitom) koja ne mari za potrebe građana. Zato sve manje pažnje i vremena poklanjam političkim igrama u Prištini, jer na njih ne možemo mnogo da utičemo, a svoje snage, kao što sam već rekao, usmeravam na konkretnu pomoć našem narodu i svakom našem čoveku koji do sada nije dobio pomoć od svoje države zato što je bio isuviše ponosan da traži ili zato što neke naše nedovoljno priležne institucije na terenu nisu registrovale njegove potrebe.

U Prištini se ne sudi osumnjičenima za ubistvo Oliver Ivanovića, već državi Srbiji, i to po principu "kadija te tuži, kadija ti sudi"

Bliži se druga godišnjica ubistva Olivera Ivanovića. Da li očekujete, sa kosovske strane, da će ovo ubistvo biti razrešeno i kakva je trenutna bezbednosna situacija na Kosovu?

- Da se još jednom razumemo. U Prištini se ne sudi osumnjičenima za ubistvo Olivera Ivanovića, već državi Srbiji, i to po principu kadija te tuži kadija ti sudi. Oni će, bez obzira na nepostojanje dokaza, napisati jedan sudski triler, a onda će tu fikciju inaugurisati kao stvarnost. Pravosuđe u Prištini je instrument u rukama političko-kriminalnih klanova i raznih tajnih službi, i moralo je da uloži ogromne napore kako istragu ne bi povelo u pravcu u kojem nas vode sve prikupljene indicije i dokazi. Taj proces je najobičnija farsa, baš kao i oni inficirani srpski glasački listići na koje su svi već zaboravili. Taj igrokaz će biti stalni izvor za propagandne napade na Srbiju, a u tome će imati i pomoć dela ovdašnje opozicije, ali očekujem da će istina i pravda na kraju pobediti. U međuvremenu će biti upropašćeni životi nevinih ljudi koji su bačeni u okove, ali nastojaćemo da pomognemo i njima i njihovim porodicama.

Koji su vaši lični planovi za 2020. godinu?

- U 2020. godini supruga i ja očekujemo treće dete. Nadam se da ću imati više vremena za porodicu, jer previše sam ih u prethodnom periodu uskraćivao za svoje prisustvo, i voleo bih da u vremenu preda mnom imam daleko više vremena i za njih i za sebe. Kada je reč o profesionalnom životu, nastaviću da radim tako da moja deca mogu jednog dana reći da su ponosna na stvari koje je njihov otac uradio. Ove godine nas u Srbiji očekuju izbori, koji će biti još jedna bitka za bogatiju, snažniju, uređeniju i bolju Srbiju. Ovo je godina u kojoj će mladi biti u centru naše pažnje, jer sav napor da Srbiju učinimo boljom biće uzaludan ukoliko mladi ne dobiju priliku da kažu kakvo društvo žele i ako ne počnu da uzimaju više učešća u javnim poslovima.

Kako ćete provesti Božić?

- Deo Božićnih praznika ću nadam se provesti na Kosmetu sa srpskim narodom, koji je moja šira porodica, a deo sa svojom užom porodicom kod kuće na Vračaru. Voleo bih da na Badnji dan budem sa našim narodom na Kosovu i Metohiji, međutim videću da li će to biti moguće. Božić je praznik kada se naš narod tradicionalno moli za mir, a mir nam je na Kosovu i Metohiji potrebniji nego bilo gde.

Koja proslava ovih praznika Vam je ostala u najlepšem sećanju i zašto?

Svaki Božić na Kosovu i Metohiji je neponovljivo iskustvo. Kao što kaže ona pesma: pravoslavlje dolazi sa juga. Što južnije idemo, to smo bliže izvorima i korenima naše nacionalne duhovnosti. Kada Božić proslavljate na Kosovu i Metohiji osećate se kao da ste u ranohrišćanskoj zajednici, među ljudima koji čuvaju svoju veru sa mučeničkom predanošću. Nigde se ne osećate više hrišćaninom nego tamo gde je hrišćanstvo ugroženo.