Đurić: Ne bavimo se novim Dejtonima, već ekonomskim pitanjima

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić izjavio je danas da Beograd, dok se ne steknu uslovi za nastavak političkog dijaloga sa Prištinom, želi da se fokus stavi na praktične modalitete za olakšavanje komunikacije među ljudima, kao u slučaju avio linije Beograd - Priština.

Đurić je, u intervjuu Radiju Beograd, najavio da u ponedeljak, u tom duhu, predstoje razgovori o železničkom saobraćaju, i objasnio da smatra da bi bilo dobro da se taj vid saobraćaja između centralnog dela Kosova i Metohije i centralne Srbije obnovi, jer u okolini Prištine živi oko 20.000 Srba i oko 35.000 u Sirinićkoj župi i Kosovskom Pomoravlju.

Ne bavimo se novim Dejtonima, bavimo se ekonomskim pitanjima i time kako da se građanima Srbije na KiM olakša život, a o političkim odnosima Beograda i Prištine razgovaraćemo kada i ako Priština ukine takse”, kazao je Đurić.

Srbija, prema njegovim rečima, zato pozdravlja fokus na ekonomska pitanja, koja je doneo izaslanik predsednika SAD Ričard Grenel.

Gospodin Grenel, kao izaslanik predsednika Donalda Trampa, doneo je dodatni fokus predsedničke administracije SAD na odnose Beograda i Prištine i to će svakako imati uticaja na dalji tok događaja u odnosima Beograda i Prištine. Svaki doprinos tome da se takse ukinu, da se dijalog odmrzne na način koji nije zasnovan na jednostranim gestovima i potezima je dobrodošao, kazao je Đurić.

Srbija, kako je rekao, gleda na angažovanje ambasadora Grenela i predsednika Trampa kao na jedan od nužnih elemenata za pronalaženje rešenje u odnosima Beograda i Prištine, kao što je i angažovanje svih drugih relevantnih međunarodnih faktora od velikog značaja.

Što se tiče zahteva da, sa jedne strane, Priština ukine takse, a da, sa druge strane, Beograd prekine kampanju povlačenja priznanja, mi smo nedvosmisleno rekli da ne vidimo jednakost u te dve stvari i da ne vidimo ni pravičnost", kaže Đurić.

Ako se, kaže, Priština ponaša na način suprotan CEFTA sporazumu i međunarodnom pravu, a od Beograda se traži da prekine svoju kampanju, a da se pri tom od Prištine ne traži da obustavi svoj talas priznavanja i zahteva za članstvo u međunarodnim organizacijama, onda bi takvom rešenju nedostajao balans.

Beograd će, međutim, kako je rekao, nastaviti da razgovara sa predstavnicima američke administracije, iako se naši stavovi po ovoj temi delom ne poklapaju, odnosno poklapaju se u delu u kojem SAD smatraju da prištinske takse na robu iz centralne Srbije odmah moraju da budu ukinute.

Na našoj strani postoji volja da se u našoj južnoj pokrajini sačuvaju mir i stabilnost i da se izbegne eskalacija sukoba, jer videli smo prethodnih meseci i godina da kada nema napretka u dijalogu, kada nema razgovora o tome kako da naši odnosi budu normalni, da ima tenzija i političkih ekstremista u Prištini koji nastoje da stalnim nasrtajima na imovinu, bezbednost i interese srpskog naroda na KiM ostvare svoje političke ciljeve", objasnio je Đurić.

Osvrćući se na proces formiranja vlade privremenih institucija samouprave u Prištini, Đurić je predstavnicima Srba na KiM preporučio da se ne mešaju u međusobne odnose albanskih stranaka, i da sa onima koji se dogovore o formiranju vlade razgovaraju o obavezi da ispoštuju norme koje se tiču položaja i prava srpskog naroda.

"Postoji negativan fenomen da se lideri albanskih stranaka takmiče ko će da zauzme tvrđu i negativniju poziciju u odnosu na Srbe na KiM i u odnosu na Beograd. Onda ne čudi što pojedini politički lideri i nakon izbora pribegavaju retorici na kojoj su i dobili glasove. Međutim, ustav i zakoni koji važe u našoj južnoj pokrajini govore drugačije i obavezuju ih da obave razgovore sa Srpskom listom i da sa njima imaju dogovor da bi mogli da formiraju vladu", naveo je Đurić.

Direktor Kancelarije za KiM govorio je i o procesu suočavanja sa prošlošću na KiM kao jednom od uslova normalizacije i pomirenja, podsetivši da je to što se lideri terorističke OVK i danas nalaze na međunarodnim poternicama posledica toga što Srbija ne odustaje od gonjenja optuženih za ratne zločine.

Mi smo uspeli da odolimo raznim političkim pritiscima da ukinemo poternice za liderima OVK jer stalo nam je da pravda bude zadovoljena. Zdravo je i za albansko društvo i za srpsko društvo da to poglavlje bude zatvoreno na sudu a ne u TV studijima ili za pregovaračkim stolom, rekao je Đurić.

On je međutim naglasio da prištinske pravosudne institucije na KiM nemaju kredibilitet za obavljanje tog posla, što se vidi i u načinu na koji se vodi proces za ubistvo Olivera Ivanovića i u slučaju eliminacije svedoka zločina koje su činili komandanti terorističke OVK.