Hašim Tači je, izjavljujući da bi "uzajamno priznanje" trebalo da bude jedina tačka dijaloga Beograda i Prištine, još jednom pokazao da je suštinski protiv dijaloga i da njegov potpis pred licem EU, kojim se obavezao na formiranje Zajednice srpskih opština, ništa ne vredi.
Dijalog ne može, na način kako Tači zamišlja, imati unapred definisan ishod, i toga su svesni i u Vašingtonu i u Briselu.
Umesto što on i Avdulah Hoti svakoga dana neosnovano podižu očekivanja Albanaca na Kosovu i Metohiji, kako bi docnije mogli da pravdaju svoju nekonstruktivnost raspoloženjem javnog mnjenja, trebalo bi da pokažu više političke smelosti, pristojnosti i odgovornosti, i da makar pokušaju da koliko-toliko povrate svoj potpuno urušeni kredibilitet.
Svojim manevrima i eskivažama sa sebe ne mogu skinuti sedam i po godina nerealizovanu obavezu formiranja Zajednice srpskih opština, i to je tema koju neće uspeti da skrajnu i uklone sa stola nikakvom političkom i diplomatskom gimnastikom.
Zajednica srpskih opština i nepoštovanje Briselskog sporazuma od strane Prištine biće naša prva tema prilikom svakog odlaska u Brisel, i neka niko ne gaji nerealna očekivanja o napretku dijaloga dok god ta obaveza ne bude ispunjena.
Sve ili ništa strategija Prištine za rezultat će imati jedno veliko ništa, a jedino što će Tači i Hoti dobiti jeste prezrenje u svetskim centrima moći zbog traćenja vremena ljudi koji imaju preča posla nego da učestvuju u njihovom teatru apsurda.