Kurti bi, umesto što svim snagama radi na šovinističkom konceptu proglašavanja Srba i Srbije za zločince, trebalo da svoje sunarodnike počne da upoznaje sa zločinačkom prirodom terorističke UČK, čije su žrtve bili, ne samo Srbi, već i mnogi Albanci.
Kurti je uostalom bio jedan od ideologa te mašinerije zla, koja je ubijala, kidnapovala i kasapila ljude da bi trgovala njihovim organima, i poslednji je koji ima pravo da bilo koga optužuje za genocid.
Srbija je dosledno spremna da istraži sve zločine, bilo da su oni stvarni ili izmišljeni, i iskazali smo jasnu spremnost da dozvolimo istraživanje svakog lokaliteta za koji postoji sumnja da bi se na njemu mogli naći nečiji posmrtni ostaci, ali Priština ne želi da manifestuje istu vrstu otvorenosti, jer Kurti je svestan da bi njegova ideološko-propagandna priča o tzv. genocidu nad Albancima pala u vodu suočena sa stvarnošću i istinom o pravoj prirodi UČK.
Kurtijev lažni humanizam rezervisan je samo za njegovu ideološku sabraću, čak ne ni za sve Albance, jer mnogi od njih su bili žrtve zločinačke mašinerije UČK, a svakako se ne odnosi na 350 posmrtnih ostataka u mrtvačnici u Prištini, čiju identifikaciju Kurti ne dozvoljava, upravo da bi zataškao istinu o mračnoj strani njegove separatističke ideologije.
Političari u Prištini će imati moralno pravo da govore o zločinima tek onda kada budu spremni da priznaju da su sami pokrenuli spiralu zločina koja je rezultirala svim ratnim strahotama i egzodusom četvrt miliona Srba i drugih nealbanaca sa KiM.
I neka Kurti ne misli da će Beograd i srpski narod ćutati pred njegovim bezočnim lažima o tzv. genocidu nad Albancima, jer mi smo za suočavanje sa istinom o stradanjima ljudi svih nacionalnosti na KiM i moralno i na svaki drugi način spremniji od njega i njegove ideološke braće.