Ekonomski razvoj kroz dijalog i saradnju

Predsednici Privredne komore Srbije i Privredne komore Kosova Marko Čadež i Safet Grdžaliju razgovarali su danas u Briselu sa evropskim komesarom za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanesom Hanom o dijalogu i saradnji u oblasti privrede.

Ekonomski razvoj je od suštinskog značaja za napredak a privredne komore Srbije i Kosova doprinose tom razvoju kroz dijalog i saradnju, istaknuto je posle sastanka.

Han je dvojici predsednika privrednih komora čestitao na pokazanom liderstvu i inicijativi da odu dalje od dijaloga i uspostave saradnju koja je, kako je naglasio važna, jer je "suština u ekonomskom razvoju".

Ekonomski razvoj zavisi od inicijative pojedinaca i privatnih kompanija da stvore radna mesta i poslovne prilike a to je moguće samo ako postoji saradnja i ako se otklone barijere različitih vrsta, naveo je Han.

"To važi i za druge zemlje regiona i zato sam zahvalan na inicijativi dve komore da ponude saradnju i drugim komorama u regionu i budu deo Berlinskog procesa saradnje preko granica", rekao je Han.

On je rekao da je EU spremna da podrži ovu inicijativu "ne samo rečima već i novcem preko IPA fondova" kako bi se pojačala ovakvu vrstu saradnje, napominjući da bi ova inicijativa bi mogla da bude primer i drugima.

Čadež je rekao da je na današnjem sastanku bilo reči i o konkretnim rezultatima koje je donela inicijativa dve komore, pokrenuta pre godinu dana.

"Mi smo do sada svakog meseca imali razgovore kompanija članica Privrednje komore Srbije i Privredne komore Kosova ili u Beogradu ili u Prištini po jednom sektoru dakle poslednji je bio građevinski sektor, pre toga iz oblasti energetike, pre toga je bila u pitanju poljoprivreda i proizvodnja," rekao je Čadež.

Prema njegovim rečima kompanije se svakog meseca sastaju, sklapaju ugovore, sklapaju poslove, a već u petak jedna kompanija iz Beograda će posetiti Privrednu komoru Kosova i razgovarati o distribuciji svoje agromehanike proizvedene u Boljevcu u Srbiji, na teritioriji Kosova i u prerspektivi Albanije.

"Dakle rade se vrlo konkretne stvari sklapaju konkretni poslovi. To se sa jedne strane odražava na biznis ali sa druge šalje i jednu drugačiju poruku a to je da na neki način poslovni ljudi, biznis, započinju svoje pregovore od zajedničkog interesa, dakle od onoga što nam je zajedničko a ne od onoga što nas razdvaja."

Ukoliko taj zajednički interes postoji i ukoliko je posao saglediv i ukoliko može da se prepozna onda je on i ostvariv, smatra Čadež.

"Ono na čemu mi moramo da radimo mnogo intenzivnije, i tu nam je potrebna podrška i evropskih institucija, jeste da svojim vladama i političarima govorimo koliko nam je važno da određene probleme rešavamo."

On je istakao da privrednje komore naravno ne mogu da rešavaju političke probleme.

"Ne bavimo se temama koje su iz politike, ne ulazimo u statusna pitanja ne možemo kroz naš dijalog da rešavamo pitanja ove ili one imovine ali možemo da spojimo eksperte i da ponudimo neka rešenja kako neke stvari da funkcionišu," zaključio je on.

Grdžaliju je istakao da su predsednici dve komore u Brisel došli kako bi poslali poruku da ne postoji nikakva alternativa dijalogu i saradnji i da ekonomski savet treba da bude "kao prioritet svih prioriteta".

Bez ekonomskog razvoja ne može se postići nikakav politički ili socijalni mir niti ubrzati proces integracije, ocenio je on.

"Dijalog u regionu je od velikog značaja. Ovo što radimo mi kao komore može da bude model za ostale institucije kako treba odvojiti politiku od ekonomije i da upravo ekonomija bude ta koja će spajati i kreirati budućnost. Mislim da ima velikih barijera ali te barijere se mogu otkloniti samo kroz konstruktivan dijalog," rekao je Grdžaliju.

U tome kako je rekao i mediji imaju svoju posebnu ulogu, jer izgleda da dobra vest na relaciji između Beograda i Prištine nije vest.

"U tom kontekstu moramo pisati o dobrim stvarima. U tom kontekstu moramo jednostavno položiti ispit pred predstavnicima Evrope da mi možemo da budemo region mira i perspektive i to je na kraju krajeva jedini naš cilj. A to se može postići jedino kroz dijalog i saradnju."

Danas o ovome što rade dve komore pričaju Vašington, Berlin, Brisel a potrebno je da i u Prištini i Beogradu bude malo više prostora da se priča o takvim stvarima, napomenuo je on.

Čadež i Grdžaliju će u Briselu razgovarati i sa direktorkom u Evropskoj službi za spoljne poslove (EEAS) zaduženom za zapadnu Evropu, zapadni Balkana i Tursku, Angelinom Ajhorst.