Економски развој кроз дијалог и сарадњу

Председници Привредне коморе Србије и Привредне коморе Косова Марко Чадеж и Сафет Грџалију разговарали су данас у Бриселу са европским комесаром за суседску политику и преговоре о проширењу Јоханесом Ханом о дијалогу и сарадњи у области привреде.

Економски развој је од суштинског значаја за напредак а привредне коморе Србије и Косова доприносе том развоју кроз дијалог и сарадњу, истакнуто је после састанка.

Хан је двојици председника привредних комора честитао на показаном лидерству и иницијативи да оду даље од дијалога и успоставе сарадњу која је, како је нагласио важна, јер је "суштина у економском развоју".

Економски развој зависи од иницијативе појединаца и приватних компанија да створе радна места и пословне прилике а то је могуће само ако постоји сарадња и ако се отклоне баријере различитих врста, навео је Хан.

"То важи и за друге земље региона и зато сам захвалан на иницијативи две коморе да понуде сарадњу и другим коморама у региону и буду део Берлинског процеса сарадње преко граница", рекао је Хан.

Он је рекао да је ЕУ спремна да подржи ову иницијативу "не само речима већ и новцем преко ИПА фондова" како би се појачала овакву врсту сарадње, напомињући да би ова иницијатива би могла да буде пример и другима.

Чадеж је рекао да је на данашњем састанку било речи и о конкретним резултатима које је донела иницијатива две коморе, покренута пре годину дана.

"Ми смо до сада сваког месеца имали разговоре компанија чланица Привредње коморе Србије и Привредне коморе Косова или у Београду или у Приштини по једном сектору дакле последњи је био грађевински сектор, пре тога из области енергетике, пре тога је била у питању пољопривреда и производња," рекао је Чадеж.

Према његовим речима компаније се сваког месеца састају, склапају уговоре, склапају послове, а већ у петак једна компанија из Београда ће посетити Привредну комору Косова и разговарати о дистрибуцији своје агромеханике произведене у Бољевцу у Србији, на теритиорији Косова и у прерспективи Албаније.

"Дакле раде се врло конкретне ствари склапају конкретни послови. То се са једне стране одражава на бизнис али са друге шаље и једну другачију поруку а то је да на неки начин пословни људи, бизнис, започињу своје преговоре од заједничког интереса, дакле од онога што нам је заједничко а не од онога што нас раздваја."

Уколико тај заједнички интерес постоји и уколико је посао сагледив и уколико може да се препозна онда је он и остварив, сматра Чадеж.

"Оно на чему ми морамо да радимо много интензивније, и ту нам је потребна подршка и европских институција, јесте да својим владама и политичарима говоримо колико нам је важно да одређене проблеме решавамо."

Он је истакао да привредње коморе наравно не могу да решавају политичке проблеме.

"Не бавимо се темама које су из политике, не улазимо у статусна питања не можемо кроз наш дијалог да решавамо питања ове или оне имовине али можемо да спојимо експерте и да понудимо нека решења како неке ствари да функционишу," закључио је он.

Грџалију је истакао да су председници две коморе у Брисел дошли како би послали поруку да не постоји никаква алтернатива дијалогу и сарадњи и да економски савет треба да буде "као приоритет свих приоритета".

Без економског развоја не може се постићи никакав политички или социјални мир нити убрзати процес интеграције, оценио је он.

"Дијалог у региону је од великог значаја. Ово што радимо ми као коморе може да буде модел за остале институције како треба одвојити политику од економије и да управо економија буде та која ће спајати и креирати будућност. Мислим да има великих баријера али те баријере се могу отклонити само кроз конструктиван дијалог," рекао је Грџалију.

У томе како је рекао и медији имају своју посебну улогу, јер изгледа да добра вест на релацији између Београда и Приштине није вест.

"У том контексту морамо писати о добрим стварима. У том контексту морамо једноставно положити испит пред представницима Европе да ми можемо да будемо регион мира и перспективе и то је на крају крајева једини наш циљ. А то се може постићи једино кроз дијалог и сарадњу."

Данас о овоме што раде две коморе причају Вашингтон, Берлин, Брисел а потребно је да и у Приштини и Београду буде мало више простора да се прича о таквим стварима, напоменуо је он.

Чадеж и Грџалију ће у Бриселу разговарати и са директорком у Европској служби за спољне послове (ЕЕАС) задуженом за западну Европу, западни Балкана и Турску, Ангелином Ајхорст.