Ministar spolјnih poslova Ivica Dačić izjavio je večeras da je Srbija posvećena dijalogu Beograda i Prištine i naglasio značaj Zajednice srpskih opština, koja uprkos Briselskom sporazumu još nije formirana, što, kako je istakao, predstavlјa negativnu poruku i srpskoj zajednici i EU.
Dačić je, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija posvećenoj Kosovu i Metohiji, ujedno upozorio na porast verskog ekstremizma u pokrajini i na činjenicu da se do sada, od 220.000 prograninih Srba, vratilo samo 1,9 odsto.
U okolnostima u kojima živi, srpski narod na Kosovu garanciju svog opstanka i razvoja vidi u onome što mu je od strane EU garantovano Briselskim sporazumom, istakao je Dačić.
"Reč je o uspostavlјanju Zajednice srpskih opština, koja bi artikulisala interese srpskog stanovništva i ponudila institucionalni mehanizam za kolektivno ostvarivanje i zaštitu njegovih osnovnih prava, te doprinela dalјoj i bržoj normalizaciji odnosa", rekao je Dačić.
Iako su svi izveštaji generalnog sekretara UN prepoznavali potrebu što skorijeg formiranja ZSO, to do danas nije realizovano, rekao je ministar, podsećajući da je, umesto toga, uveden novi elementa u vidu uklјučivanja tzv. Ustavnog suda Kosova u preispitivanja i de facto izmene Briselskog sporazuma.
To je negativna poruka srpskoj zajednici, ali i EU kao posredniku i UN, istakao je Dačić.
On se osvrnuo i na porast verskog ekstremizma na Kosovu i Metohiji, u proteklom periodu koji je, kako je ocenio, dostigao je najviši nivo u regionu.
"Radikalne islamističke strukture, podržane od strane značajnog broja verskih službenika/imama zvanične Islamske zajednice Kosova i Metohije i pojedinih međunarodnih i lokalnih islamskih organizacija i udruženja, te njihova povezanost sa stranim borcima u Siriji i Iraku, kojih je, ako se izvrši poređenje sa brojem stanovnika islamske veroispovesti, otišao najveći broj iz regiona Balkana, ukazuje na postojanje visokog nivoa pretnje od izvršenja terorističkih akata", naveo je Dačić.
Prema njegovimm rečima, radikalizacija političkih prilika i pogoršanje bezbednosne situacije usled eskalacije političkog i verskog ekstremizma, predstavlјaju pretnju za sve žitelјe Kosova i Metohije, a po pravilu su najugroženiji povratnici u nacionalno mešovitim sredinama.
"To zahteva dodatne mere na planu jačanja bezbednosti Srba i pripadnika nevećinskih zajednica koji su, kako i ovaj izveštaj navodi, redovne mete i žrtve etnički motivisanih napada" naveo je Dačić.
Poseban razlog za zabrinutost je, kako je dodao, prisustvo elemenata terorizma i delovanje radikalizovanih ekstremista u vidu povratnika sa ratišta na Bliskom Istoku na Kosovu i Metohiji.
U samom Izveštaju govori se o hapšenjima i podizanju optužnica protiv većeg broja kosovskih Albanaca zbog sumnje u povezanost sa terorističkim organizacijama, podsetio je on.
"U izveštajnom periodu bilo je više slučajeva ispisivanja grafita ISIS na kućama Srba, na zidovima objekata SPC i pored puteva. Podsetiću i na slučaj hapšenja četvorice naoružanih islamista krajem januara ispred kapija manastira Dečani, bisera srpske, evropske i svetske duhovne i kulturne baštine, koji se nalazi i na Uneskovoj Listi svetske baštine u opasnosti", istakao je ministar.
On je ukazao i na položaj srpske i manjinskih zajednica južno od Ibra. ocenivši da je nužno da periodični izveštaji reflektuju i njihovu situaciju.
"Zanemarivanje lјudskih prava i problema sa kojima se susreću manjinske zajednice širom Kosova i Metohije dodatno doprinosi njihovom osećaju izolovanosti, zapostavlјenosti i bezizglednosti. Zato predlažem da se u naredni izveštaj uklјuči i iscrpan pregled situacije u kojoj se nalaze pripadnici ovih zajednica južno od reke Ibar", rekao je Dačić.
Osvrćući se na pitanje povratka, šef srpske diplomatije je ponovio da Beograd godinama ističe da je više od 220.000 Srba proterano sa svojih ognjišta na KiM, a da je samo 1,9 posto njih ostvarilo održiv povratak.
"Da li to znači da je međunarodna zajednica digla ruke od povratka više od 200.000 Srba i da li će time biti legalizovano etničko čišćenje Srba sa Kosova i Metohije? Koliko godina još treba da prođe da bi se oni vratili? Ili je prema Srbima sve dozvolјeno?" upitao je Dačić.
Iznošenje parcijalnih evidencija o napadima na život i imovinu Srba i pripadnika drugih nealbanskih zajednica na izvestan način relativizuje jednu, civilizacijski nedopustivu pojavu, a to je progon lјudi samo zato što ne pripadaju većinskoj zajednici, napomenuo je on.
"Složićete se da bi bilo vrlo ilustrativno videti statistiku o procentualnom rešavanju zločina i naknadi štete za krivična dela izvršena protiv Srba, uklјučujući ubistva. Podsetiću da je broj pravosnažno osuđenih izvršilaca ubistava za više od 1.000 Srba, od 1999. godine do danas, i dalјe nula". rekao je Dačić.
Šef srpske diplomatije je uputio apel UN i drugim predstavnicima međunarodne zajednice da pomognu u prevazilaženju problema koji otežavaju povratak interno raselјenih svojim domovima.
Pritom, istakao je Dačić, treba imati u vidu da je nedostatak efikasnog mehanizma za povraćaj uzurpirane imovine, pored odsustva bezbednosti, jedan od najvažnijih činilaca koji otežava i ograničava povratak.
Dačić je istakao da je angažman UNMIK-a za Republiku Srbiju od izuzetne važnosti, jer je u pitanju misija u koju srpsko stanovništvo ima najviše poverenja, ali i misija koja je garant statusne neutralnosti međunarodnog prisustva u Pokrajini, u skladu sa rezolucijom SB UN 1244 (1999).
Dačić je reagovao i na izlaganje ambasadorke samoproglašenog Kosova u SAD Vlјore Čitaku na sednici SB UN o Kosovu, ističući da Srbija ne može da služi kao "vreća za udaranje" predstavnicima prištinskih institucija u prilikama kao što je sednica Saveta bezbednosti UN.
"Koliko god Srbija pokušava da pruži ruku, nemamo kome da je pružimo", rekao je Dačić, navodeći da izjave poput onih koje daje Čitaku ne doprinose poverenju, već nas vraćaju unazad.
"Srbija nije prisutna na Kosovu od 1999. Pa kakve veze Srbija ima sa vašim unutrašnjim problemima? Vi delite lekcije Srbiji, a znate šta se desilo sa svedocima u slučaju Haradinaj pred Haškim tribunalom. Više nisu živi. Pa je li to saradnja sa Haškim tribunalom?", rekao je Dačić.
On je kritikovao Čitaku jer govori o zločinima, ali ne govori o zločinima protiv Srba.
"Govorite i o tome da Srbi maltene nisu ni živeli na Kosovu i Metohiji, da su to bili vojnici i policajci. Pa kako možete tako da govorite? Dobro znate da su Srbi pre nekoliko vekova bili većina na Kosovu, to su istorijske činjenice", naglasio je Dačić obraćajući se Vlјori Čitaku.
On je podsetio da se na Kosovu nalazi veliki broj srpskih istorijskih, verskih i kulturnih spomenika što, kako je rekao, i Čitaku dobro zna.
"Šta hoćete da kažete - da 200.000 Srba ne treba da se vrate na Kosovo? Nemate pravo to da kažete. Kosovo i Metohija nije ni vase ni moje, ni albansko ni srpsko, već onih koji tamo žive, tj. građana Kosova, a to su i Srbi", istakao je Dačić.
On je upitao Čitaku i da li, kada govori o nacionalnim manjinama u Srbiji, hoće da kaže da u Srbiji živi kosovska nacionalna manjina.
"A živi albanska. Ne može da bude albanska nacionalna manjina i vaša i ovih iz Tirane. Vi govorite o pravu naroda na samoopredelјenje, naroda koji je to pravo već iskoristio i ima svoju državu, Albaniju", kazao je Dačić.
On je upozorio članove SB UN da ono što se desilo Srbiji, može sutra da se desi i svakom od njih.
Šef srpske diplomatije je zahvalio svim zemlјama koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, i to ne zato što su poštovale Srbiju, već zato što su poštovale principe međunarodnog prava.
Predstavnike EU, SAD i Britanije je zamolio da, kada govore sa predstavnicima Srbije uoči ovakvih sednica, imaju u vidu da Srbija ne može da služi kao "vreća za udaranje" predstavnicima prištinskih institucija.
"Ako mislite da se mi toga plašimo, varate se. I to što mi pregovaramo, nije naša slabost nego naša snaga", zaklјučio je šef srpske diplomatije.