Beograd insistira na standardima ADR

Kancelarija za Kosovo i Metohiju, u interesu objektivnog informisanja javnosti o prometu robe između centralne Srbije i naše južne pokrajine, mora da pojasni situaciju u vezi sa prometom opasnog tereta u drumskom saobraćaju, a povodom nekih spekulacija u prištinskoj štampi.

Transport opasnog tereta regulisan je Evropskim sporazumom o međunarodnom drumskom prevozu opasne robe (ADR). Samoproglašeno Kosovo, za razliku od Republike Srbije, nije ugovorna strana ADR.

Nastali problem između Beograda i Prištine odnosi se na vozila sa registarskim oznakama "KS" koja vrše transport opasnog tereta na prostoru centralne Srbije, a koja prilikom inspekcijskog nadzora, koji je izvršen krajem avgusta 2015. godine, nisu posedovala odgovarajuće ADR sertifikate za vozila i vozače. Naime, sertifikat za vozila sa KiM bio je izdat od strane nadležnog orgna Makedonije (suprotno odredbi 9.1.3.2 ADR), a sertifikat za vozače bio je izdat od strane nenadležne institucije iz Prištine, a ne od nadležnog organa strane ugovornice ADR (odredba 8.2.1.6 ADR).

Naša strana je bila vrlo konstruktivna i nadležne institucije Republike Srbije ostavile su četvoromesečni prelazni period, kako ne bismo blokirali slobodnu trgovinu između Beograda i Prištine. U tom periodu od tri kompanije registrovane na teritoriji AP KiM koje se bave prevozom opasnog tereta sa prostora centralne Srbije dve su pribavile odgovarajuće sertifikate za svoja vozila i vozače, a jedna kompanija to još nije učinila.

Naš stav je da bi, kada su u pitanju vozila sa teritorije AP KiM, bilo kakvo odstupanje od ADR, u smislu nepoštovanja njegovih odredbi, značilo kršenje ovog sporazuma i imalo negativne posledice po Srbiju kao stranu ugovornicu ADR, te ugrozilo njen međunarodni ugled i kredibilitet.

Reč je, dakle, o temi koja je i dalјe predmet ekspertskih razgovora u Briselu, kako bi se pronašlo rešenje koje bi garantovalo zaštitu zdravlјa lјudi i prirodne sredine prilikom transporta opasnih materija i bilo u skladu sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti. Predstavnici Beograda u tim razgovorima imaju veoma čvrste argumente, ali i konstruktivan stav u želјi da se pronađe adekvatno rešenje.

Svaki jednostrani potez, poput uvođenja "recipročnih mera" o kojima spekuliše prištinska štampa, bio bi argument sile, iako dijalog u Briselu postoji upravo da bi se izbeglo posezanje za takvim potezima i iznalazila rešenja utemelјena na regulativi. Beograd svakako ima instrumente da odgovori na eventualne nepromošlјene i jednostrane poteze Prištine, ali se nada da, u interesu procesa normalizacije odnosa, na tako nešto neće biti prinuđen.