Београд инсистира на стандардима АДР

Канцеларија за Косово и Метохију, у интересу објективног информисања јавности о промету робе између централне Србије и наше јужне покрајине, мора да појасни ситуацију у вези са прометом опасног терета у друмском саобраћају, а поводом неких спекулација у приштинској штампи.

Транспорт опасног терета регулисан је Европским споразумом о међународном друмском превозу опасне робе (АДР). Самопроглашено Косово, за разлику од Републике Србије, није уговорна страна АДР.

Настали проблем између Београда и Приштине односи се на возила са регистарским ознакама "КС" која врше транспорт опасног терета на простору централне Србије, а која приликом инспекцијског надзора, који је извршен крајем августа 2015. године, нису поседовала одговарајуће АДР сертификате за возила и возаче. Наиме, сертификат за возила са КиМ био је издат од стране надлежног оргна Македоније (супротно одредби 9.1.3.2 АДР), а сертификат за возаче био је издат од стране ненадлежне институције из Приштине, а не од надлежног органа стране уговорнице АДР (одредба 8.2.1.6 АДР).

Наша страна је била врло конструктивна и надлежне институције Републике Србије оставиле су четворомесечни прелазни период, како не бисмо блокирали слободну трговину између Београда и Приштине. У том периоду од три компаније регистроване на територији АП КиМ које се баве превозом опасног терета са простора централне Србије две су прибавиле одговарајуће сертификате за своја возила и возаче, а једна компанија то још није учинила.

Наш став је да би, када су у питању возила са територије АП КиМ, било какво одступање од АДР, у смислу непоштовања његових одредби, значило кршење овог споразума и имало негативне последице по Србију као страну уговорницу АДР, те угрозило њен међународни углед и кредибилитет.

Реч је, дакле, о теми која је и даље предмет експертских разговора у Бриселу, како би се пронашло решење које би гарантовало заштиту здравља људи и природне средине приликом транспорта опасних материја и било у складу са међународним стандардима у овој области. Представници Београда у тим разговорима имају веома чврсте аргументе, али и конструктиван став у жељи да се пронађе адекватно решење.

Сваки једнострани потез, попут увођења "реципрочних мера" о којима спекулише приштинска штампа, био би аргумент силе, иако дијалог у Бриселу постоји управо да би се избегло посезање за таквим потезима и изналазила решења утемељена на регулативи. Београд свакако има инструменте да одговори на евентуалне непромошљене и једностране потезе Приштине, али се нада да, у интересу процеса нормализације односа, на тако нешто неће бити принуђен.