Otvaranje mosta u Kosovskoj Mitrovici nije moguće dok Ulica kralјa Petra ne bude pretvorena u pešačku zonu, a termin za početak revitalizacije mosta i te ulice još nije određen, izjavio je danas direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić.
"Za nas je najvažnija bezbednost naših građana i zbog toga je važno da Ulica kralјa Petra bude pretvorena u pešačku zonu, i da punkt KFOR-a bude u blizini mosta", izjavio je Đurić za B92.
Komentarišuću najavu Edite Tahiri da će revitalizacija mosta početi 15. avgusta, Đurić je rekao da ona često njeno viđenje sveta prikazuje javnosti kao stvarnost i da je sebi dala slobodu da priča o datumima "kao da je EU".
"Ono što je sasvim sigurno, otvaranje mosta nije moguće dok se u potpunosti ne završi revilatizacija Ulice kralјa Petra i njeno pretvaranje u pešačku zonu. O datumima još nije odlučeno", rekao je Đurić.
On je istakao da je bezbednost građana Kosovske Mitrovice prioritet, te da ta ulica treba da bude pešačka zona kako bi se jednom zauvek osiguralo da se više ne dešava da Albanci u kolonama, u masi "uleću" iz južnog u severni deo Mitrovice.
Đurić kaže da Tahiri svojim ponašanjem narušava njen kredibiltet i pokušava da kratkorovčcno, na par sati, profitira u svojoj javnosti.
Kako je naveo, Tahiri je dala reč najbližim saradnicima Federike Mogerini da neće davati svoje interpretacije i izmišlјena viđenja o tome šta bi ona želela da razgovori predstavlјaju, ali da je opet to uradila.
"Videli ste da smo se mi ponašali odgovorno, govorili smo o čemu i kako smo razgovarali, a nismo izmišlјali stvari koje nisu deo dogovora", rekao je Đurić.
Direktor Kancelarije za KiM navodi da je ZSO najvažnije pitanje, kojim počinje svaki sastanak u Briselu, ali da Priština koristi različite izgovore što upravlјačkog tima ili statuta ZSO još nema.
"Mi naporno radimo na tome da im svaki argument i izgovor koji koriste izbijemo iz ruku", poručio je Đurić.
Govoreći o demarkaciji granice Kosova i Crne Gore, Đurić je istakao da za Srbiju ne može lažna država ili teritorija koja nije država da određuje državnu granicu sa drugom zemlјom.
"Za nas u formalno pravnom smislu, to što oni razgovaraju i odlučuju ne proizvodi nikakve posledice", rekao je Đurić.
Kada je reč o Ustavu, Đurić je rekao da smatra da pokrajina treba da promeni svoj ustav u i njega unese institucionalnu vezu sa Srbijom.
"Očekivati od Srbije da izmeni nešto što je uverenje više od 90 odsto građana, što je zasnovano na političkim, istorijskim i moralnim argumentima se nikada neće desiti", rekao je Đurić.