Ђурић: Прво пешачка зона, па отварање моста

Отварање моста у Косовској Митровици није могуће док Улица краља Петра не буде претворена у пешачку зону, а термин за почетак ревитализације моста и те улице још није одређен, изјавио је данас директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић.

"За нас је најважнија безбедност наших грађана и због тога је важно да Улица краља Петра буде претворена у пешачку зону, и да пункт КФОР-а буде у близини моста", изјавио је Ђурић за Б92.

Коментаришућу најаву Едите Тахири да ће ревитализација моста почети 15. августа, Ђурић је рекао да она често њено виђење света приказује јавности као стварност и да је себи дала слободу да прича о датумима "као да је ЕУ".

"Оно што је сасвим сигурно, отварање моста није могуће док се у потпуности не заврши ревилатизација Улице краља Петра и њено претварање у пешачку зону. О датумима још није одлучено", рекао је Ђурић.

Он је истакао да је безбедност грађана Косовске Митровице приоритет, те да та улица треба да буде пешачка зона како би се једном заувек осигурало да се више не дешава да Албанци у колонама, у маси "улећу" из јужног у северни део Митровице.

Ђурић каже да Тахири својим понашањем нарушава њен кредибилтет и покушава да краткоровчцно, на пар сати, профитира у својој јавности.

Како је навео, Тахири је дала реч најближим сарадницима Федерике Могерини да неће давати своје интерпретације и измишљена виђења о томе шта би она желела да разговори представљају, али да је опет то урадила.

"Видели сте да смо се ми понашали одговорно, говорили смо о чему и како смо разговарали, а нисмо измишљали ствари које нису део договора", рекао је Ђурић.

Директор Канцеларије за КиМ наводи да је ЗСО најважније питање, којим почиње сваки састанак у Бриселу, али да Приштина користи различите изговоре што управљачког тима или статута ЗСО још нема.

"Ми напорно радимо на томе да им сваки аргумент и изговор који користе избијемо из руку", поручио је Ђурић.

Говорећи о демаркацији границе Косова и Црне Горе, Ђурић је истакао да за Србију не може лажна држава или територија која није држава да одређује државну границу са другом земљом.

"За нас у формално правном смислу, то што они разговарају и одлучују не производи никакве последице", рекао је Ђурић.

Када је реч о Уставу, Ђурић је рекао да сматра да покрајина треба да промени свој устав у и њега унесе институционалну везу са Србијом.

"Очекивати од Србије да измени нешто што је уверење више од 90 одсто грађана, што је засновано на политичким, историјским и моралним аргументима се никада неће десити", рекао је Ђурић.