Đurić sa zamenicom pomoćnika državnog sekretara SAD Nensi Izo Džekson o povratku interno raselјenih lica na KiM

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić sastao se danas sa zamenicom pomoćnika državnog sekretara Sjedinjenih Američkih Država za pitanja izbeglica i migracija Nensi Izo Džekson.

Đurić je tom prilikom izneo informaciju da je stepen održivog povratka interno raselјenih lica na Kosovo i Metohiju najniži u poređenju sa svim svetskim postkonfliktnim područjima, i da iznosi svega 1,9 odsto, naglasivši da odgovornost za to, pre svega, nose privremeni organi samouprave u Prištini, koji odbijaju da stvore uslove za održivi povratak.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju je predstavio i koncept povratničkog naselјa "Sunčana dolina", koji ima potencijal da makar delimično ispravi nepravdu i na održiv način reši probleme onih koji i dalјe žele da se vrate na Kosovo i Metohiju.

Ovaj projekat, koji se realizuje u saradnji Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Srpske pravoslavne crkve i opštine Zvečan, podržan je, prema njegovim rečima, i u okviru Skopske inicijative za održivi povratak interno raselјenih, i dragocena bi bila šira podrška međunarodnih organizacija, čime bi se ovakvom konceptu povratka pružio dodatni kredibilitet.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju je predstavnici američke administracije predočio i probleme s kojima se povratnici suočavaju u sredinama južno od Ibra, posebno u metohijskim selima, konstatujući da je reč o najugroženijoj i najobespravlјenijoj populaciji u savremenoj Evropi.

Osim bezbednosnih izazova, najveći problem sa kojim se interno raselјena lica suočavaju, prema Đurićevim rečima, jeste nemogućnost ulaska u posed sopstvene imovine, budući da je oko 40.000 stambenih jedinica i dalјe uzurpirano, a Priština ne stvara zakonske uslove da se taj problem reši na pravedan način.

Kako je dodao, mnogi povratnici nemaju dokumenta niti pravo glasa, što za posledicu ima nereprezentativnost u privremenim institucijama samouprave, a suštinski problem je i nemogućnost zapošlјavanja, što povratak čini ekonomski i socijalno neodrživim.

Đurić je na kraju izrazio i žalјenje zbog toga što se pitanje povratka interno raselјenih lica do sada nije našlo na agendi briselskog dijaloga Beograda i Prištine.