Ђурић са заменицом помоћника државног секретара САД Ненси Изо Џексон о повратку интерно расељених лица на КиМ

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић састао се данас са заменицом помоћника државног секретара Сједињених Америчких Држава за питања избеглица и миграција Ненси Изо Џексон.

Ђурић је том приликом изнео информацију да је степен одрживог повратка интерно расељених лица на Косово и Метохију најнижи у поређењу са свим светским постконфликтним подручјима, и да износи свега 1,9 одсто, нагласивши да одговорност за то, пре свега, носе привремени органи самоуправе у Приштини, који одбијају да створе услове за одрживи повратак.

Директор Канцеларије за Косово и Метохију је представио и концепт повратничког насеља "Сунчана долина", који има потенцијал да макар делимично исправи неправду и на одржив начин реши проблеме оних који и даље желе да се врате на Косово и Метохију.

Овај пројекат, који се реализује у сарадњи Канцеларије за Косово и Метохију, Српске православне цркве и општине Звечан, подржан је, према његовим речима, и у оквиру Скопске иницијативе за одрживи повратак интерно расељених, и драгоцена би била шира подршка међународних организација, чиме би се оваквом концепту повратка пружио додатни кредибилитет.

Директор Канцеларије за Косово и Метохију је представници америчке администрације предочио и проблеме с којима се повратници суочавају у срединама јужно од Ибра, посебно у метохијским селима, констатујући да је реч о најугроженијој и најобесправљенијој популацији у савременој Европи.

Осим безбедносних изазова, највећи проблем са којим се интерно расељена лица суочавају, према Ђурићевим речима, јесте немогућност уласка у посед сопствене имовине, будући да је око 40.000 стамбених јединица и даље узурпирано, а Приштина не ствара законске услове да се тај проблем реши на праведан начин.

Како је додао, многи повратници немају документа нити право гласа, што за последицу има нерепрезентативност у привременим институцијама самоуправе, а суштински проблем је и немогућност запошљавања, што повратак чини економски и социјално неодрживим.

Ђурић је на крају изразио и жаљење због тога што се питање повратка интерно расељених лица до сада није нашло на агенди бриселског дијалога Београда и Приштине.