Euleksovo pravosuđe na Kosovu i Metohiji je na treću godišnjicu zatočeništva Olivera Ivanovića pred svojim možda najvećim testom do sada, i ako će presuđivati po pravu i pravdi Oliver Ivanović će u najskorijoj budućnosti biti slobodan čovek.
Čitav postupak protiv Olivera Ivanovića obeležio je niz u sudskoj praksi demokratskih društava nemogućih odluka, zbog čega među Srbima, ali i mnogim Albancima na Kosovu i Metohiji, vlada uverenje da je u ovom predmetu politika odnela prevagu nad pravdom.
Prvostepena presuda Ivanoviću doneta je uz zanemarivanje činjenice da nema nikakvih dokaza da je on kriv za krivično delo koje mu je pripisano, sistematski mu je uskraćivano pravo da se brani sa slobode iako je za njega garantovala država Srbija, period koji je protekao od žalbe do još neizrečene drugostepene presude je nedopustivo dug. Oliver je, ipak, sve podneo stoički, verujući da nepravda ne može vladati večno i da u Evropi 21. veka nema mesta za političke zatvorenike.
Očekujem da Apelacioni sud hitno uvaži čelično čvrste argumente odbrane i oslobodi Ivanovića. Njemu je već naneta nepopravljiva šteta i nepravda, ali presuda koja se očekuje morala bi da i u simboličnom smislu bude vesnik jednog novog vremena na Kosovu i Metohiji, u kojem će građanima, pre svega Srbima i drugim nealbancima, biti garantovana prava kakva imaju i svi drugi Evropljani.
Apelaciono veće koje će presuditi Ivanoviću mora biti svesno da od njegove odluke zavisi mnogo više od jedne ljudske sudbine - od te odluke zavisiće principi koji razdvajaju pravo od tiranije.