Еулексово правосуђе на Косову и Метохији је на трећу годишњицу заточеништва Оливера Ивановића пред својим можда највећим тестом до сада, и ако ће пресуђивати по праву и правди Оливер Ивановић ће у најскоријој будућности бити слободан човек.
Читав поступак против Оливера Ивановића обележио је низ у судској пракси демократских друштава немогућих одлука, због чега међу Србима, али и многим Албанцима на Косову и Метохији, влада уверење да је у овом предмету политика однела превагу над правдом.
Првостепена пресуда Ивановићу донета је уз занемаривање чињенице да нема никаквих доказа да је он крив за кривично дело које му је приписано, систематски му је ускраћивано право да се брани са слободе иако је за њега гарантовала држава Србија, период који је протекао од жалбе до још неизречене другостепене пресуде је недопустиво дуг. Оливер је, ипак, све поднео стоички, верујући да неправда не може владати вечно и да у Европи 21. века нема места за политичке затворенике.
Очекујем да Апелациони суд хитно уважи челично чврсте аргументе одбране и ослободи Ивановића. Њему је већ нанета непоправљива штета и неправда, али пресуда која се очекује морала би да и у симболичном смислу буде весник једног новог времена на Косову и Метохији, у којем ће грађанима, пре свега Србима и другим неалбанцима, бити гарантована права каква имају и сви други Европљани.
Апелационо веће које ће пресудити Ивановићу мора бити свесно да од његове одлуке зависи много више од једне људске судбине - од те одлуке зависиће принципи који раздвајају право од тираније.