Porodice osoba nestalih na poprištima širom bivše Jugoslavije današnji dan dočekuju sa osećanjem neizrecivog bola, ali i razočaranja zbog neefikasnosti onih u čijoj je nadležnosti i moći da utvrde sudbinu više od deset hiljada ljudi kojima je trag zametnut u ratnim vihorima.
Poslednji od tih sukoba, onaj na Kosovu i Metohiji, specifičan je po tome što je veliki broj ljudi nestao upravo pred očima međunarodnih snaga, koje su na područje naše južne pokrajine došle sa mandatom da spreče krvoproliće, ali nisu umele ili želele da zaustave krvavi pir nastavljen danima i nedeljama po njihovom razmeštanju.
U konfliktu na Kosovu i Metohiji nestalo je oko 5.800 ljudi, a sudbina njih 1.658 još nije rasvetljena. Među njima je i 540 Srba i drugih nealbanaca.
Na današnji dan, međutim, ne želim da žrtve razbrajam na Srbe i Albance, jer ako dva naroda danas išta vezuje na Kosovu i Metohiji onda je to neutešna bol zbog gubitka tolikih života, a tu bol ne mogu da zaleče ni prećutkivanje, ni mržnja, ni snovi o osveti.
Oni kojima je zaista stalo do mira i pomirenja učiniće sve da sudbina i poslednjeg stradalnika ratnih sukoba na ovim prostorima bude rasvetljena, jer u zajedničkoj sposobnosti da ispunimo tu obavezu ogleda se i naša sposobnost da sprečimo produbljivanje omraza i neka nova stradanja.
Srbija je nesumnjivo spremna da učini sve kako bi ova nezatvorena stranica sukoba u bivšoj Jugoslaviji bila zatvorena, jer dok se to ne dogodi ti sukobi neće biti zaista okončani, i očekujemo od svih sa kojima danas zajedno gradimo mir u našem regionu jednaku ozbiljnost i posvećenost ovom cilju.