Породице особа несталих на поприштима широм бивше Југославије данашњи дан дочекују са осећањем неизрецивог бола, али и разочарања због неефикасности оних у чијој је надлежности и моћи да утврде судбину више од десет хиљада људи којима је траг заметнут у ратним вихорима.
Последњи од тих сукоба, онај на Косову и Метохији, специфичан је по томе што је велики број људи нестао управо пред очима међународних снага, које су на подручје наше јужне покрајине дошле са мандатом да спрече крвопролиће, али нису умеле или желеле да зауставе крвави пир настављен данима и недељама по њиховом размештању.
У конфликту на Косову и Метохији нестало је око 5.800 људи, а судбина њих 1.658 још није расветљена. Међу њима је и 540 Срба и других неалбанаца.
На данашњи дан, међутим, не желим да жртве разбрајам на Србе и Албанце, јер ако два народа данас ишта везује на Косову и Метохији онда је то неутешна бол због губитка толиких живота, а ту бол не могу да залече ни прећуткивање, ни мржња, ни снови о освети.
Они којима је заиста стало до мира и помирења учиниће све да судбина и последњег страдалника ратних сукоба на овим просторима буде расветљена, јер у заједничкој способности да испунимо ту обавезу огледа се и наша способност да спречимо продубљивање омраза и нека нова страдања.
Србија је несумњиво спремна да учини све како би ова незатворена страница сукоба у бившој Југославији била затворена, јер док се то не догоди ти сукоби неће бити заиста окончани, и очекујемо од свих са којима данас заједно градимо мир у нашем региону једнаку озбиљност и посвећеност овом циљу.