Kosovo nije održivo bez međunarodnog prisustva

Mi u svojoj borbi za Kosovo i Metohiju uporište tražimo u međunarodnom pravu, a međunarodno pravo (Rezolucija 1244 i Kumanovski sporazum) kaže da na Kosovu i Metohiji ne može biti druge vojske do Kfora i Vojske Srbije ukoliko bi Kfor zatražio njeno razmeštanje. Mislim da je najvažnije to što su neke albanske partije konačno shvatile da su Srbi politički faktor koji se mora respektovati, što je uticalo na zaustavljanje dugogodišnjeg trenda obespravljivanja našeg naroda.

Konstatujući da je zahvaljujući dijalogu Beograda i Prištine došlo do deeskalacije tenzija na terenu i proređivanja međunacionalnih incidenata, Marko Đurić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju ocenjuje da je to suštinski napredak u odnosu na situaciju od pre nekoliko godina. Istovremeno, prvi čovek Kancelarije za Kosovo i Metohiju i potpredsednik SNS, poručuje da je ostvarena politička homogenizacija Srba na KiM, koja je, kako podseća, potvrđena u tri izborna procesa, kada je gotovo jednoglasno poručeno da Srbi u pokrajini podržavaju politiku Aleksandra Vučića i da žele čvrste veze sa svojom vladom u Beogradu, možda i najvažnija ovogodišnja politička tekovina . -Često govorim sagovornicima da za Kosovo i Metohiju, sa našeg stanovišta, nema konačnog rešenja, već da je pred nama dugotrajna borba za unapređenje prava Srba i zaštitu srpskih državnih i nacionalnih interesa u pokrajini. U 2017. godini je ta borba možda dala više rezultata nego prethodnih godina, ali to nije nešto čime država Srbija ili srpski narod na Kosovu i Metohiji treba da se zadovolje-ocenjuje u intervjuu za „Jedinstvo”, Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM uveren da bi život Srba na Kosovu i Metohiji mogao da bude sve bolji i normalniji.

Na vanrednim parlamentarnim izborima Srpska lista je osvojila najveći broj glasova Srba u Pokrajini i bila značajan faktor u formiranju novih privremenih institucija na KiM. Mogu li se predstavnici Srpske liste značajnije izboriti za prava svojih sunarodnika, budući da je Srpska lista po mišljenju političkih alalitičara „tas na vagi” u očuvanju aktuelnih institucija na KiM?

Srpska lista je, nakon što je prerasla u stranku, na političko nebo Kosova i Metohije donela jednu važnu promenu. Srbi u našoj južnoj pokrajini su, zbog izbornih uspeha Srpske liste, postali ozbiljan politički faktor, zahvaljujući kojem naš narod više ne može da bude zanemarivan i prenebregavan. Rezultati Srpske liste zavisiće i od političke dovitljivosti njenih predstavnika. Sa svoje strane, mogu da im obećam da će, kad god im je to potrebno, imati savetodavnu, političku i svaku drugu pomoć naše vlade.

Kosovska privremena vlada već je usvojila nekoliko zakonskih nacrta, odnosno zakona u korist srpskog i nealbanskog življa, poput Zakona o imovini Srpske pravoslavne crkve, potom su donete odluke o olakšicama prilikom dobijanja dokumenata koje izdaju kosovske institucije, formirana je Međuministarska grupa za povratak...Koliko će sve navedeno olakšati život našem narodu na KiM i pružiti nadu za budućnost?

Srpski predstavnici u ovoj vladi privremenih institucija samouprave u Prištini, kako sami kažu, imaju korektnije uslove za rad na poboljšanju uslova života našeg naroda u pokrajini nego što su imali u prošloj vladi. Mislim da je najvažnije to što su neke albanske partije konačno svatile da su Srbi politički faktor koji se mora respektovati, što je uticalo na zaustavljanje dugogodišnjeg trenda obespravljivanja našeg naroda. Ta promena, moram da naglasim, nije poklonjena, ona je proistekla iz teške borbe za političko ujedinjenje Srba na Kosovu i Metohiji, u koju su i vlada i predsednik Srbije uložili znatan trud.

Vlada Srbije je izdvajala značajna sredstva za naš narod u Pokrajini finansirajući njihov rad u institucijama koje funkcionišu po sistemu Republike Srbije, ali i druga davanja u vidu raznih oblika pomoći... Koliko je opstanak Srba na KiM u stvari uslovljen pomenutim davanjima i hoće li se u tom smislu nešto promeniti naredne godine?

Nikada o izdvajanjima naše države za Kosovo i Metohiju ne govorim kao o opterećenju za budžet ili nekakvoj posebnoj darežljivosti, to je naprosto obaveza koju Srbija ima prema svojim građanima. Posledice neizmirivanja tih obaveza bi za našu državu bile dramatične, jer bi ugrozile fizičku egzistenciju naših ljudi na Kosovu i Metohiji. Srbija svakako neće izdvajati manje za socijalna davanja i funkcionisanje naših institucija u pokrajini, može izdvajati samo više, kako naša ekonomska moć bude rasla.

Za razliku od sredina u kojima su Srbi u izolaciji i gde im je ograničena sloboda kretanja, ima i onih sredina na Centralnom Kosmetu, Kosovskom Pomoravlju, na Severu... gde smatraju da mogu da žive od svog rada. Kako im pomoći da iskoriste postojeće potencijale, pre svega u smislu poljoprivrede i korišćenja drugih resursa koje poseduju?

I naša je želja da Srbi na Kosovu i Metohiji u egzistencijalnom smislu budu što manje zavisni od budžetskih izdvajanja. Zato Kancelarija za Kosovo i Metohiju kontinuirano, kroz svoj sektor za ekonomiju, godinama srpskim poljoprivrednicima pomaže mehanizacijom, sadnicama, semenom, đubrivom i drugim repromaterijalom. Veoma je važno da na tom polju imamo, kao i do sada, inicijativu lokalnih samouprava, koje treba da registruju neiskorišćene ekonomske potencijale, a da zatim uz našu pomoć i krenu u realizaciju.

Iako se suočavaju sa čestim napadima i pljačkama, povratnici u metohijskim sredinama smatraju da bi im život bio daleko lakši kada bi osnovali mini-farme, ili pogone za proizvodnju i preradu poljoprivrednih proizvoda. Može li im se pomoći u tome?

To je elementarna ekonomska logika. Slažem se da je daleko isplativije imati prerađivačku industriju nego prodavati neprerađeni poljoprivredni proizvod, i mi smo svakako voljni da podržimo održive privatne inicijative i projekte širom Kosova i Metohije, kao što smo ih i do sada podržavali.

Iz kosovskog budžeta za narednu godinu izdvojena su značajnija sredstva za rad Ministarstva za povratak i zajednice. Hoće li to, po vašem mišljenju, doprineti značajnijem povratku raseljenih Srba i šta učiniti da se povratak ostvari u ozbiljnijoj meri?

Masovniji održivi povratak interno raseljenih Srba može proisteći samo iz veoma široke društvene inicijative koja bi pružila efikasne i održive odgovore na sve probleme potencijalnih povratnika. Nije tu reč samo o bezbednosti, iako je i bezbednost, odnosno nebezbednost, i dalje u mnogim delovima Kosova i Metohije veliki izazov. Ljudi prosto imaju potrebu za ispunjenjem brojnih aspekata življenja, od slobode kretanja, preko stambenog prostora, do radnog mesta. Na te zahteve se mora dati sveobuhvatan odgovor, a nisam siguran da u Prištini postoji i volja i kapaciteti da se problem rešava na taj način. Zato smo i osmislili koncept naselja „Sunčana dolina”.

Osim u srpskim sredinama gde su žitelji suočeni sa osnovnim problemom nedostatka bezbednosti, ni Albanci na Kosovu i Metohiji nisu zadovoljni standardom, a stopa nezaposlenosti u albanskim sredinama jedna je od najvećih u Evropi. Može li ekonomska saradnja Beograda i Prištine doprineti otvaranju novih radnih mesta, kako za Srbe tako i Albance i uopšte razvoju privrede u Pokrajini?

Mogu da kažem da je ekonomski okrugli sto koji smo imali u okviru unutrašnjeg dijaloga o Kosovu i Metohiji verovatno bio najinspirativniji ako se uzme u obzir dubina analize situacije i broj iznetih ideja. Sa naše strane postoji nesporna zainteresovanost za produbljivanje ekonomske saradnje i protok ljudi, robe i kapitala bez ograničenja, i siguran sam da će ta saradnja iz godine u godinu biti sve bolja, te da će se uporedo sa tim smanjivati i međunacionalna distanca između Srba i Albanaca. Međutim, imamo mnogo otvorenih pitanja kada je reč o nekadašnjoj državnoj i društvenoj imovini na Kosovu i Metohiji, jer na tom polju stvari ne mogu da se rešavaju onako kako su to zamislili pojedini politički krugovi u Prištini.

Kosovo se i dalje suočava sa velikim bezbednosnim rizicima, pre svega od radikalnog islamizma. Kako u tom smislu ocenjujete rad bezbednosnih struktura na KiM?

Svedoci smo jednog novog fenomena, jer ta vrsta verskog ekstremizma u prošlosti nije postojala među Albancima kao masovna pojava. Danas sve više Albanaca pripada radikalnim verskim grupama, i taj trend se ne zaustavlja. Verski ekstremizam ugrožava život svih građana na Kosovu i Metohiji i suzbijanju tog fenomena se mora pokloniti ozbiljna pažnja. Srbija u ovom trenutku nema načina da na to utiče, ali oni koji se trenutno staraju o bezbednosti u našoj južnoj pokrajini, mislim pre svega na međunarodnu zajednicu, treba krajnje ozbiljno da se pozabave ovim problemom, posebno u trenutku kada se na Kosovo u Metohiju vraća znatan broj boraca sa bliskoistočnih ratišta, a oni nisu samo lokalna ili regionalna pretnja.

U godini koja je na izmaku imali ste brojne susrete sa predstavnicima međunarodne zajednice na KiM, ali i diplomatama u našoj zemlji. Koji je Vaš suštinski utisak kada je u pitanju saradnja sa njima i da li postoji elementarno razumevanje o životu Srba na KiM?

Mislim da su predstavnici međunarodne zajednice na Kosovu i Metohiji kao i diplomate u Beogradu uglavnom bez iluzija kada je reč o situaciji u našoj južnoj pokrajini. Društvo koje je tamo stvoreno nije održivo bez trajnog međunarodnog bezbednosnog, političkog i ekonomskog prisustva, i toga su svi svesni. O budućnosti naše južne pokrajine se, međutim, odlučuje na političkom nivou, a politika, nažalost, nije uvek sasvim razumna delatnost.

Kosovo na sve načine nastoji da se domogne značajnih međunarodnih organizacija i institucija, poput Uneska i stolice u UN. Koliko je u tom smislu naša zemlja angažovana i imamo li pomoć od međunarodnih prijatelja?

Sve veći uticaj tradicionalnih prijatelja Srbije u međunarodnoj areni ojačava i naše kapacitete da se nosimo sa ovom vrstom izazova. Sa druge strane, naša diplomatska praksa je danas potpuno u skladu sa proklamovanim ciljevima i interesima naše države, što u prošlosti nije uvek bio slučaj. Danas kada se borimo za Kosovo i Metohiju to činimo svim raspoloživim političkim i diplomatskim kapcitetima, i to se, siguran sam neće menjati dok god su na čelu Srbije Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka.

Među prioritetima za narednu godinu, kosovske vlasti najavljuju i formiranje ZSO. Da li očekujete da će se to zaista posle dužeg odlaganja i dogoditi i u kojoj meri će ZSO olakšati život Srba u Pokrajini?

I sada dok razgovaramo, na veb-sajtu Kancelarije za Kosovo i Metohiju otkucava sat koji meri vreme od trenutka kada je Priština na sebe preuzela obavezu da formira Zajednicu srpskih opština. Na njemu u ovom trenutku piše „1.710 dana”. Dakle, deca rođena u trenutku kada je dogovor o ZSO postignut kreću u predškolsko. Razumećete dakle zašto nisam sa mnogo oduševljenja propratio takve najave. Kao čovek koji je neposredno učestvovao u osmišljavanju koncepta ZSO razumljivo želim da ta krovna institucija Srba u našoj južnoj pokrajini profunkcioniše što pre, ali kada me pitate očekujem li da će se to dogoditi dogodine, kažem da je trebalo da se dogodi pre gotovo pet godina.

Privremene kosovske institucije ne odustaju od najavljene transformacije bezbednosnih u tzv. vojne snage Kosova. Da li će, po Vašem mišljenju, ostvariti taj plan ili će „kosovska vojska” ostati na nivou želja i planova albanskih zvaničnika?

Mi u svojoj borbi za Kosovo i Metohiju uporište tražimo u međunarodnom pravu, a međunarodno pravo (Rezolucija 1244 i Kumanovski sporazum) kaže da na Kosovu i Metohiji ne može biti druge vojske do Kfora i Vojske Srbije ukoliko bi Kfor zatražio njeno razmeštanje. Uveren sam da nema okolnosti pod kojom bi politički predstavnici Srba na Kosovu i Metohiji dali pristanak za formiranje takozvane „kosovske vojske”, koja ne samo da bi bila suprotna pravu, već bi i bila suprotna egzistencijalnim interesima Srbije i srpskoga naroda.

Predsedik Srbije, Aleksandar Vučić pokrenuo je unutrašnji dijalog o Kosovu i Metohiji u koji se već uključio značajan deo društvene zajednice u našoj zemlji. Kako ocenjujete dijalog i kakva su vaša očekivanja od njega?

U dosadašnjem toku unutrašnjeg dijaloga mogli smo jasno da uvidimo zašto je ovom društvu takva vrsta javne rasprave neophodna. Čuli smo mnogo ideja, sagledali stvari iz mnogo perspektiva, i mogu da kažem da smo danas sposobniji nego pre nekoliko meseci da promišljamo moguća rešenja. Očekujem da ćemo do kraja unutrašnjeg dijaloga biti u prilici da čujemo šta misle i predlažu ljudi iz svih segmenata našeg društva i da će kapcitet Srbije da se nosi sa ovim problemom biti mnogo veći nego pre početka dijaloga.

Najavljuje se promena formata dijaloga u Briselu i uključenje više aktera. Da li bi to doprinelo pravičnom rešenju?

Pravično rešenje ne može biti ono u kojem jedna strana dobija sve a druga gubi sve, i to je činjenica koja se mora uzeti u obzir bez obzira na to kakav je format dijaloga i ko sve u njemu učestvuje.

Očekujete li da je uskoro moguće doneti realno, racionalno i održivo rešenje za budućnost Kosova i Metohije?

Smatram ne samo da možemo, već da moramo da u ovoj generaciji iznađemo načine za koegzistenciju na ovim prostorima. Rešenja se moraju pronalaziti uz međusobno poštovanje i uvažavanje strana, i to se ne odnosi samo na srpsko-albanske odnose, već na odnose svih nacija i etničkih zajednica na prostoru Balkana.