Косово није одрживо без међународног присуства

Ми у својој борби за Косово и Метохију упориште тражимо у међународном праву, а међународно право (Резолуција 1244 и Кумановски споразум) каже да на Косову и Метохији не може бити друге војске до Кфора и Војске Србије уколико би Кфор затражио њено размештање. Мислим да је најважније то што су неке албанске партије коначно схватиле да су Срби политички фактор који се мора респектовати, што је утицало на заустављање дугогодишњег тренда обесправљивања нашег народа.

Констатујући да је захваљујући дијалогу Београда и Приштине дошло до деескалације тензија на терену и проређивања међунационалних инцидената, Марко Ђурић, директор Канцеларије за Косово и Метохију оцењује да је то суштински напредак у односу на ситуацију од пре неколико година. Истовремено, први човек Канцеларије за Косово и Метохију и потпредседник СНС, поручује да је остварена политичка хомогенизација Срба на КиМ, која је, како подсећа, потврђена у три изборна процеса, када је готово једногласно поручено да Срби у покрајини подржавају политику Александра Вучића и да желе чврсте везе са својом владом у Београду, можда и најважнија овогодишња политичка тековина . -Често говорим саговорницима да за Косово и Метохију, са нашег становишта, нема коначног решења, већ да је пред нама дуготрајна борба за унапређење права Срба и заштиту српских државних и националних интереса у покрајини. У 2017. години је та борба можда дала више резултата него претходних година, али то није нешто чиме држава Србија или српски народ на Косову и Метохији треба да се задовоље-оцењује у интервјуу за „Јединство”, Марко Ђурић, директор Канцеларије за КиМ уверен да би живот Срба на Косову и Метохији могао да буде све бољи и нормалнији.

На ванредним парламентарним изборима Српска листа је освојила највећи број гласова Срба у Покрајини и била значајан фактор у формирању нових привремених институција на КиМ. Могу ли се представници Српске листе значајније изборити за права својих сународника, будући да је Српска листа по мишљењу политичких алалитичара „тас на ваги” у очувању актуелних институција на КиМ?

Српска листа је, након што је прерасла у странку, на политичко небо Косова и Метохије донела једну важну промену. Срби у нашој јужној покрајини су, због изборних успеха Српске листе, постали озбиљан политички фактор, захваљујући којем наш народ више не може да буде занемариван и пренебрегаван. Резултати Српске листе зависиће и од политичке довитљивости њених представника. Са своје стране, могу да им обећам да ће, кад год им је то потребно, имати саветодавну, политичку и сваку другу помоћ наше владе.

Косовска привремена влада већ је усвојила неколико законских нацрта, односно закона у корист српског и неалбанског живља, попут Закона о имовини Српске православне цркве, потом су донете одлуке о олакшицама приликом добијања докумената које издају косовске институције, формирана је Међуминистарска група за повратак...Колико ће све наведено олакшати живот нашем народу на КиМ и пружити наду за будућност?

Српски представници у овој влади привремених институција самоуправе у Приштини, како сами кажу, имају коректније услове за рад на побољшању услова живота нашег народа у покрајини него што су имали у прошлој влади. Мислим да је најважније то што су неке албанске партије коначно сватиле да су Срби политички фактор који се мора респектовати, што је утицало на заустављање дугогодишњег тренда обесправљивања нашег народа. Та промена, морам да нагласим, није поклоњена, она је проистекла из тешке борбе за политичко уједињење Срба на Косову и Метохији, у коју су и влада и председник Србије уложили знатан труд.

Влада Србије је издвајала значајна средства за наш народ у Покрајини финансирајући њихов рад у институцијама које функционишу по систему Републике Србије, али и друга давања у виду разних облика помоћи... Колико је опстанак Срба на КиМ у ствари условљен поменутим давањима и хоће ли се у том смислу нешто променити наредне године?

Никада о издвајањима наше државе за Косово и Метохију не говорим као о оптерећењу за буџет или некаквој посебној дарежљивости, то је напросто обавеза коју Србија има према својим грађанима. Последице неизмиривања тих обавеза би за нашу државу биле драматичне, јер би угрозиле физичку егзистенцију наших људи на Косову и Метохији. Србија свакако неће издвајати мање за социјална давања и функционисање наших институција у покрајини, може издвајати само више, како наша економска моћ буде расла.

За разлику од средина у којима су Срби у изолацији и где им је ограничена слобода кретања, има и оних средина на Централном Космету, Косовском Поморављу, на Северу... где сматрају да могу да живе од свог рада. Како им помоћи да искористе постојеће потенцијале, пре свега у смислу пољопривреде и коришћења других ресурса које поседују?

И наша је жеља да Срби на Косову и Метохији у егзистенцијалном смислу буду што мање зависни од буџетских издвајања. Зато Канцеларија за Косово и Метохију континуирано, кроз свој сектор за економију, годинама српским пољопривредницима помаже механизацијом, садницама, семеном, ђубривом и другим репроматеријалом. Веома је важно да на том пољу имамо, као и до сада, иницијативу локалних самоуправа, које треба да региструју неискоришћене економске потенцијале, а да затим уз нашу помоћ и крену у реализацију.

Иако се суочавају са честим нападима и пљачкама, повратници у метохијским срединама сматрају да би им живот био далеко лакши када би основали мини-фарме, или погоне за производњу и прераду пољопривредних производа. Може ли им се помоћи у томе?

То је елементарна економска логика. Слажем се да је далеко исплативије имати прерађивачку индустрију него продавати непрерађени пољопривредни производ, и ми смо свакако вољни да подржимо одрживе приватне иницијативе и пројекте широм Косова и Метохије, као што смо их и до сада подржавали.

Из косовског буџета за наредну годину издвојена су значајнија средства за рад Министарства за повратак и заједнице. Хоће ли то, по вашем мишљењу, допринети значајнијем повратку расељених Срба и шта учинити да се повратак оствари у озбиљнијој мери?

Масовнији одрживи повратак интерно расељених Срба може проистећи само из веома широке друштвене иницијативе која би пружила ефикасне и одрживе одговоре на све проблеме потенцијалних повратника. Није ту реч само о безбедности, иако је и безбедност, односно небезбедност, и даље у многим деловима Косова и Метохије велики изазов. Људи просто имају потребу за испуњењем бројних аспеката живљења, од слободе кретања, преко стамбеног простора, до радног места. На те захтеве се мора дати свеобухватан одговор, а нисам сигуран да у Приштини постоји и воља и капацитети да се проблем решава на тај начин. Зато смо и осмислили концепт насеља „Сунчана долина”.

Осим у српским срединама где су житељи суочени са основним проблемом недостатка безбедности, ни Албанци на Косову и Метохији нису задовољни стандардом, а стопа незапослености у албанским срединама једна је од највећих у Европи. Може ли економска сарадња Београда и Приштине допринети отварању нових радних места, како за Србе тако и Албанце и уопште развоју привреде у Покрајини?

Могу да кажем да је економски округли сто који смо имали у оквиру унутрашњег дијалога о Косову и Метохији вероватно био најинспиративнији ако се узме у обзир дубина анализе ситуације и број изнетих идеја. Са наше стране постоји неспорна заинтересованост за продубљивање економске сарадње и проток људи, робе и капитала без ограничења, и сигуран сам да ће та сарадња из године у годину бити све боља, те да ће се упоредо са тим смањивати и међунационална дистанца између Срба и Албанаца. Међутим, имамо много отворених питања када је реч о некадашњој државној и друштвеној имовини на Косову и Метохији, јер на том пољу ствари не могу да се решавају онако како су то замислили поједини политички кругови у Приштини.

Косово се и даље суочава са великим безбедносним ризицима, пре свега од радикалног исламизма. Како у том смислу оцењујете рад безбедносних структура на КиМ?

Сведоци смо једног новог феномена, јер та врста верског екстремизма у прошлости није постојала међу Албанцима као масовна појава. Данас све више Албанаца припада радикалним верским групама, и тај тренд се не зауставља. Верски екстремизам угрожава живот свих грађана на Косову и Метохији и сузбијању тог феномена се мора поклонити озбиљна пажња. Србија у овом тренутку нема начина да на то утиче, али они који се тренутно старају о безбедности у нашој јужној покрајини, мислим пре свега на међународну заједницу, треба крајње озбиљно да се позабаве овим проблемом, посебно у тренутку када се на Косово у Метохију враћа знатан број бораца са блискоисточних ратишта, а они нису само локална или регионална претња.

У години која је на измаку имали сте бројне сусрете са представницима међународне заједнице на КиМ, али и дипломатама у нашој земљи. Који је Ваш суштински утисак када је у питању сарадња са њима и да ли постоји елементарно разумевање о животу Срба на КиМ?

Мислим да су представници међународне заједнице на Косову и Метохији као и дипломате у Београду углавном без илузија када је реч о ситуацији у нашој јужној покрајини. Друштво које је тамо створено није одрживо без трајног међународног безбедносног, политичког и економског присуства, и тога су сви свесни. О будућности наше јужне покрајине се, међутим, одлучује на политичком нивоу, а политика, нажалост, није увек сасвим разумна делатност.

Косово на све начине настоји да се домогне значајних међународних организација и институција, попут Унеска и столице у УН. Колико је у том смислу наша земља ангажована и имамо ли помоћ од међународних пријатеља?

Све већи утицај традиционалних пријатеља Србије у међународној арени ојачава и наше капацитете да се носимо са овом врстом изазова. Са друге стране, наша дипломатска пракса је данас потпуно у складу са прокламованим циљевима и интересима наше државе, што у прошлости није увек био случај. Данас када се боримо за Косово и Метохију то чинимо свим расположивим политичким и дипломатским капцитетима, и то се, сигуран сам неће мењати док год су на челу Србије Александар Вучић и Српска напредна странка.

Међу приоритетима за наредну годину, косовске власти најављују и формирање ЗСО. Да ли очекујете да ће се то заиста после дужег одлагања и догодити и у којој мери ће ЗСО олакшати живот Срба у Покрајини?

И сада док разговарамо, на веб-сајту Канцеларије за Косово и Метохију откуцава сат који мери време од тренутка када је Приштина на себе преузела обавезу да формира Заједницу српских општина. На њему у овом тренутку пише „1.710 дана”. Дакле, деца рођена у тренутку када је договор о ЗСО постигнут крећу у предшколско. Разумећете дакле зашто нисам са много одушевљења пропратио такве најаве. Као човек који је непосредно учествовао у осмишљавању концепта ЗСО разумљиво желим да та кровна институција Срба у нашој јужној покрајини профункционише што пре, али када ме питате очекујем ли да ће се то догодити догодине, кажем да је требало да се догоди пре готово пет година.

Привремене косовске институције не одустају од најављене трансформације безбедносних у тзв. војне снаге Косова. Да ли ће, по Вашем мишљењу, остварити тај план или ће „косовска војска” остати на нивоу жеља и планова албанских званичника?

Ми у својој борби за Косово и Метохију упориште тражимо у међународном праву, а међународно право (Резолуција 1244 и Кумановски споразум) каже да на Косову и Метохији не може бити друге војске до Кфора и Војске Србије уколико би Кфор затражио њено размештање. Уверен сам да нема околности под којом би политички представници Срба на Косову и Метохији дали пристанак за формирање такозване „косовске војске”, која не само да би била супротна праву, већ би и била супротна егзистенцијалним интересима Србије и српскога народа.

Председик Србије, Александар Вучић покренуо је унутрашњи дијалог о Косову и Метохији у који се већ укључио значајан део друштвене заједнице у нашој земљи. Како оцењујете дијалог и каква су ваша очекивања од њега?

У досадашњем току унутрашњег дијалога могли смо јасно да увидимо зашто је овом друштву таква врста јавне расправе неопходна. Чули смо много идеја, сагледали ствари из много перспектива, и могу да кажем да смо данас способнији него пре неколико месеци да промишљамо могућа решења. Очекујем да ћемо до краја унутрашњег дијалога бити у прилици да чујемо шта мисле и предлажу људи из свих сегмената нашег друштва и да ће капцитет Србије да се носи са овим проблемом бити много већи него пре почетка дијалога.

Најављује се промена формата дијалога у Бриселу и укључење више актера. Да ли би то допринело правичном решењу?

Правично решење не може бити оно у којем једна страна добија све а друга губи све, и то је чињеница која се мора узети у обзир без обзира на то какав је формат дијалога и ко све у њему учествује.

Очекујете ли да је ускоро могуће донети реално, рационално и одрживо решење за будућност Косова и Метохије?

Сматрам не само да можемо, већ да морамо да у овој генерацији изнађемо начине за коегзистенцију на овим просторима. Решења се морају проналазити уз међусобно поштовање и уважавање страна, и то се не односи само на српско-албанске односе, већ на односе свих нација и етничких заједница на простору Балкана.