Đurić: Intelektualna mobilizacija po pitanju KiM

Novi okrugli sto u okviru unutrašnjeg dijaloga pokazuje da je u Srbiji došlo do intelektualne mobilizacije po pitanju rešavanja problema KiM, izjavio je danas direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić.

"Razgovarajući jačamo naš naš kapacitet da se bavimo rešavanjem pitanja Kosova i Metohije", rekao je Đurić novinarima u pauzi okruglog stola u organizaciji Fakulteta za diplomatiju i bezbednost i Radne grupe za pružanje podrške unutaršnjem dijalogu.

Mišljenja stručnjaka koji su danas izneli svoje stavove biće uzeta u obzir, kao i mišljenja svih ostalih učesnika prethodnih okruglih stolova, dodao je Đurić.

"Naglasio bih da će pri svakom rešavanju pitanja KiM biti uzet u obzir i stav građana Srbije. Institucije će, kada bude procenjeno da je to u najboljem interesu Srbije izneti svoje predloge, rešenja, a konačni sud će dati narod Srbije na demokratski predviđen način", istakao je direktor Kancelarije za KiM.

On je pojasnio da konačni sud o modelima rešavanja pitanja KiM neće dati nijedna od velikih sila i oni politički krugovi koji misle da imaju "sve karte u svojim rukama".

Đurić je napomenuo da je unutrašnji dijalog do sada u 16 rundi pokrio različite segmente društvenog života, od medicinara, prosvetnih radnika, naučnih institucija, preko sportskih organizacija, do onih koji su u prethodnom periodu vodili spoljašnju i bezbednosnu politiku.

"U narednom periodu možemo da očekujemo mlade, studente, omladinske organizacije, sunarodnike sa KiM, civilne organizacije...", rekao je Đurić.

Inače, danas su se na okruglom stolu mogli čuti različiti stavovi, ali i to da prethodna vlast nije koristila pojedina dokumenta koja su joj bila na raspolaganju.

Bivši ministar inostranih poslova Vladislav Jovanović kaže da do sada nije pominjan dokument koji je generalni sekretar UN poslao novoj vlasti posle 5.oktobra.

U njemu se kaže da Srbija prijem u UN treba da bazira na avnojevskim granicama, rekao je Jovanović i naglasio da je reč o dokumentu koji je stigao posle 1999. godine, dakle posle bombardovanja.

On je rekao da su Albanci još 90-tih godina tretirali pitanje Kosova kao teritorijalno pitanje, te da to treba i Srbija da radi budući i da, kako kaže, to proizlazi iz preambule Ustava.

"Briselski pregovori su rezultat rada ili nerada prethodne vlade. Istorija će dati svoju reč. Ti pregovori su usmereni na naše suočavanje sa realnošću, a pregovori kao takvi ne mogu da dovedu do pravičnog cilja", ocenio je Jovanović.

Kako kaže, cilj sponzora Albanaca je da se Srbija "mic po mic" dovede do toga da prihvati novu realnost, a dodao je i da se mišljenja razlikuju po pitanju za koga vreme radi.

Primetio je da su posle deset godina od samoproglašenja Kosova izostali rezultati da Kosovo postane svetski priznata država, te da je secesija sve manje popularna.

"Sada (Albanci) pre mogu da očekuju proces osipanja priznanja nego progresivni proces povećavanja priznanja", rekao je on i ukazao da je ta teritorija i dalje "crna tačka" u Evropi.

Zaključio je da bez Srbije nema rešenja, a da se Srbiji, koja ne sme da popusti pritiscima, za to mora ponuditi odgovarajuća kompenzacija.

Andreja Savić, profesor na Fakultetu za diplomatiju i bezbednost i bivši direktor BIA smatra da bi svako odricanje Srbije od Kosova i Metohije dalo nosiocima NATO agresije pravnu i moralnu satisfakciju i opravdanost napada 1999.

On je podsetio da su Beograd i Priština imali niz pregovora u raznim formatima.

"Svaki novi predlog je za Srbiju predstavljao lošije rešeje u odnosu na prethodne, od Rambujea, preko Ahtisarija do proglašenja nezavisnosti...Javnost nije spremna na konačno rešenje, ali se moraju uzeti u obzir svi elementi koji su važni za rešavanje", rekao je Savić.

On je ukazao da je prethodna vlast imala katastrofalne poteze, navodeći da je pristala da se rešavanje KiM premesti iz UN u EU.

Komentarišući ideje o realnoj uniji nezavisnih država, podeli Kosova, normalizaciji bez priznanja, oslanjanja na različite modele od dve Nemačke, do severne Irske, Kipra i drugih, Savić kaže da za mnoge od njih ima argumenata i za i protiv.

Kada je reč o "statusu kvo", argumenti za su izmenjena geopolitička situacija u svetu, aktuelna pozicija Srbije, a protiv - da Srbija nema ingerencije od 1999.

"Kosovo je sve prisutnije na međunarodnoj sceni, sa zvezdicom ili bez. Jedino im nedostaje stolica u UN. Prioritet vlasti u Prištini je skoncetrisan na priznavanju nezvaisnosti i to moramo imati na umu", rekao je on.

Mogućnost primene modela dve Nemačke je prisutna i može da se razmišlja u tom pravcu, kaže on, ali ukazuje i da su nesporne razilke u smislu da se u toj zemlji radilo o istom narodu, sa istom religijom i kulturom.

Dodaje da postoji i ideja o iniciranju međunarodne konferencije u koju bi se uključile stalne članice SB UN.

Dekan Fakulteta za diplomatiju i bezbedost Nenad Đorđević je kazao da bi mirovna konferencija trebalo što pre da se organizuje, dok je Branko Krga nekadašnji načelnik Generalštaba govorio o tome da u svim nastupima treba potencirati da Srbija nije izazvala sukobe već albanski eksremisti uz stranu podršku.

"Pošto je pravno obavezujući akt beli papir, to je prilika da naša diplomatije utiče na sadržaj i karakter", rekao je Krga.

Prema njegovim rečima, vojska bi trebalo da nastavi saradnju sa SAD, Rusijom, susednim zemljama i da održava dobre kontakte sa snagama KFOR-a.

Srbija, kaže, ima šansu da se pokaže kao odgovorna zemlja koja čuva svoju teritoriju, spremna je da uvaži interese Albanaca, da se zalaže za mir, a na eventualne nove udare treba reagovati strpljivo, ali i odlučno ako se proceni da je to potrebno.