Ђурић: Интелектуална мобилизација по питању КиМ

Нови округли сто у оквиру унутрашњег дијалога показује да је у Србији дошло до интелектуалне мобилизације по питању решавања проблема КиМ, изјавио је данас директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић.

"Разговарајући јачамо наш наш капацитет да се бавимо решавањем питања Косова и Метохије", рекао је Ђурић новинарима у паузи округлог стола у организацији Факултета за дипломатију и безбедност и Радне групе за пружање подршке унутаршњем дијалогу.

Мишљења стручњака који су данас изнели своје ставове биће узета у обзир, као и мишљења свих осталих учесника претходних округлих столова, додао је Ђурић.

"Нагласио бих да ће при сваком решавању питања КиМ бити узет у обзир и став грађана Србије. Институције ће, када буде процењено да је то у најбољем интересу Србије изнети своје предлоге, решења, а коначни суд ће дати народ Србије на демократски предвиђен начин", истакао је директор Канцеларије за КиМ.

Он је појаснио да коначни суд о моделима решавања питања КиМ неће дати ниједна од великих сила и они политички кругови који мисле да имају "све карте у својим рукама".

Ђурић је напоменуо да је унутрашњи дијалог до сада у 16 рунди покрио различите сегменте друштвеног живота, од медицинара, просветних радника, научних институција, преко спортских организација, до оних који су у претходном периоду водили спољашњу и безбедносну политику.

"У наредном периоду можемо да очекујемо младе, студенте, омладинске организације, сународнике са КиМ, цивилне организације...", рекао је Ђурић.

Иначе, данас су се на округлом столу могли чути различити ставови, али и то да претходна власт није користила поједина документа која су јој била на располагању.

Бивши министар иностраних послова Владислав Јовановић каже да до сада није помињан документ који је генерални секретар УН послао новој власти после 5.октобра.

У њему се каже да Србија пријем у УН треба да базира на авнојевским границама, рекао је Јовановић и нагласио да је реч о документу који је стигао после 1999. године, дакле после бомбардовања.

Он је рекао да су Албанци још 90-тих година третирали питање Косова као територијално питање, те да то треба и Србија да ради будући и да, како каже, то произлази из преамбуле Устава.

"Бриселски преговори су резултат рада или нерада претходне владе. Историја ће дати своју реч. Ти преговори су усмерени на наше суочавање са реалношћу, а преговори као такви не могу да доведу до правичног циља", оценио је Јовановић.

Како каже, циљ спонзора Албанаца је да се Србија "миц по миц" доведе до тога да прихвати нову реалност, а додао је и да се мишљења разликују по питању за кога време ради.

Приметио је да су после десет година од самопроглашења Косова изостали резултати да Косово постане светски призната држава, те да је сецесија све мање популарна.

"Сада (Албанци) пре могу да очекују процес осипања признања него прогресивни процес повећавања признања", рекао је он и указао да је та територија и даље "црна тачка" у Европи.

Закључио је да без Србије нема решења, а да се Србији, која не сме да попусти притисцима, за то мора понудити одговарајућа компензација.

Андреја Савић, професор на Факултету за дипломатију и безбедност и бивши директор БИА сматра да би свако одрицање Србије од Косова и Метохије дало носиоцима НАТО агресије правну и моралну сатисфакцију и оправданост напада 1999.

Он је подсетио да су Београд и Приштина имали низ преговора у разним форматима.

"Сваки нови предлог је за Србију представљао лошије решеје у односу на претходне, од Рамбујеа, преко Ахтисарија до проглашења независности...Јавност није спремна на коначно решење, али се морају узети у обзир сви елементи који су важни за решавање", рекао је Савић.

Он је указао да је претходна власт имала катастрофалне потезе, наводећи да је пристала да се решавање КиМ премести из УН у ЕУ.

Коментаришући идеје о реалној унији независних држава, подели Косова, нормализацији без признања, ослањања на различите моделе од две Немачке, до северне Ирске, Кипра и других, Савић каже да за многе од њих има аргумената и за и против.

Када је реч о "статусу кво", аргументи за су измењена геополитичка ситуација у свету, актуелна позиција Србије, а против - да Србија нема ингеренције од 1999.

"Косово је све присутније на међународној сцени, са звездицом или без. Једино им недостаје столица у УН. Приоритет власти у Приштини је сконцетрисан на признавању незваисности и то морамо имати на уму", рекао је он.

Могућност примене модела две Немачке је присутна и може да се размишља у том правцу, каже он, али указује и да су неспорне разилке у смислу да се у тој земљи радило о истом народу, са истом религијом и културом.

Додаје да постоји и идеја о иницирању међународне конференције у коју би се укључиле сталне чланице СБ УН.

Декан Факултета за дипломатију и безбедост Ненад Ђорђевић је казао да би мировна конференција требало што пре да се организује, док је Бранко Крга некадашњи начелник Генералштаба говорио о томе да у свим наступима треба потенцирати да Србија није изазвала сукобе већ албански ексремисти уз страну подршку.

"Пошто је правно обавезујући акт бели папир, то је прилика да наша дипломатије утиче на садржај и карактер", рекао је Крга.

Према његовим речима, војска би требало да настави сарадњу са САД, Русијом, суседним земљама и да одржава добре контакте са снагама КФОР-а.

Србија, каже, има шансу да се покаже као одговорна земља која чува своју територију, спремна је да уважи интересе Албанаца, да се залаже за мир, а на евентуалне нове ударе треба реаговати стрпљиво, али и одлучно ако се процени да је то потребно.