Jović: Za normalizaciju odnosa uvažiti interes oba naroda

Zamenik direktora Kancelarije za KiM, Damjan Jović, izjavio je danas da je Beograd svestan odgovornosti da se u procesu normalizacije odnosa sa Prištinom mora zadržati proaktivni pristup u traženju rešenja koji će dovesti do normalizacije odnosa dva naroda - Srba i Albanaca.

Prema njegovim rečima, nije dobro oslanjati se na, kako je rekao, "silu koja će doći spolja".

Kosovo i Metohija, kaže Jović, nije bilateralno pitanje.

Bilateralno pitanje je, objašnjava, na primer, razgraničenje Srbije i Hrvatske.

"A kada se razgovara o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine u Briselu to je trilateralni razgovor, a kada se razgovara u UN to je multilateralni proces", jasan je Jović.

U realnosti i na terenu, prema njegovim rečima, može se reći da je KiM u političko vojnom smislu protektorat SAD gde postoji privid demokratskog procesa, ali gde realna i politička moć ne stanuje u institucijama, već u stranim ambasadama i strukturama koje su nastale nakon rata i organizovanog kriminala.

Govoreći na drugom panelu “ Otvorena bilateralna pitanja” konferencije “Zapadni Balkan na novoj geopolitičkoj raskrsnici”, Jović je rekao da o čemu god se Beograd i Priština dogovorili će, kaže, morati da bude odobreno na multilateralnom nivou, što ne amnestira od odgovornosti ni Albance, ni Srbe da dođu do rešenja kojs garantuju stabilnost, odnosno najbolje moguće uslove za društveni, politički i ekonomski razvoj u datim okolnostima.

O briselskom dijalogu, Jović kaže da je u njemu postignut značajan rezultat, jer nije dolazilo do većeg etničkog nasilja na KiM i do većih nemir i nereda, što, kaže, nije mali rezultat i bez obzira na to koliko je sporazuma postignuto ili koliko ih je implementirano.

“Ono u čemu nismo uspeli je suštinska, odnosno istinska normalizacija odnosa dva naroda. Tu postoje mnogobrojni razlozi, a deo odgovornosti leži i na posrednicima, odnosno na EU”, kazao je.

Jedan od najznačajnijih razloga za to je što društveno-politička elita u Prištini nije u stanju da iznese proces normalizacije, rekao je Jović.

“Mislim da normalizacija nije moguća u uslovima dok nenormalni ljudi šetaju ulicama Prištine i drugih gradova, pri čemu ne želim da uvredim narod, jer se to na većinu građana na KiM ne odnosi, ali drugačije ne mogu da definišem one ljude koji su odgovorni za ubistvo seljaka, žeteoca kod starog Gacka ili one koji su ubili decu kod reke u Goraždevcu ili proterali 230.000 hiljada svojih sugrađana koji 20 godina kasnije ne mogu da se vrate iz bezbednosnih razloga da obiđu svoju imovinu”, kazao je Jović.

Dodao je da s obzirom da za ta nedela niko nije odgovarao, ti ljudi smatraju da takav model ponašanja nije pogrešan i oni nisu u stanju da prepoznaju značaj normalizacije odnosa između dva naroda.

“Tu možemo prepoznati odgovornost svih, pre svega mislim na međunarodne misije koje su 20 godina prisutne na KiM, ali svakako mislim da i samo društvo na KiM, što se može videti kroz izborne procese, nije i dalje u stanju da kandiduje teme kao što su društveni ili ekonomski razvoj kao prioritetne teme u trenucima kada se izjašnjavaju na izborima”, kazao je Jović.

Naveo je da će tog trenutka, kada u Prištini ove teme budu određivale mišljenje građana, biti lakše doći do onoga što je cilj dijaloga Beograda i Prištine.

Istakao je da je drugi problem koji je doprineo tome da se ne dođe do normalizacije odnosa to što neki od ključnih odredaba sporazuma nisu implementirane, a to je pre svega formiranje Zajednice srpskih opština i to iz dva razloga, jer je to dovelo do nepoverenja u čitav proces normalizacije, a drugi je razlog što je to dovelo u pitanje sposobnost EU da svojim autoritetom doprinese ispunjavanju dogovorenog.

“Mislim da ne postoje nerešivi problemi i svi smo dužni prema građanima da učinimo sve što je do nas da stvorimo neki funkcionalni model i da težimo tome da proaktivnim pristupom predlažemo neka rešenja i da ne stanemo u svojim naporima da stvorimo bolju budućnost za generacije koje će doći posle nas”, kazao je Jović.