Јовић: За нормализацију односа уважити интерес оба народа

Заменик директора Канцеларије за КиМ, Дамјан Јовић, изјавио је данас да је Београд свестан одговорности да се у процесу нормализације односа са Приштином мора задржати проактивни приступ у тражењу решења који ће довести до нормализације односа два народа - Срба и Албанаца.

Према његовим речима, није добро ослањати се на, како је рекао, "силу која ће доћи споља".

Косово и Метохија, каже Јовић, није билатерално питање.

Билатерално питање је, објашњава, на пример, разграничење Србије и Хрватске.

"А када се разговара о нормализацији односа Београда и Приштине у Бриселу то је трилатерални разговор, а када се разговара у УН то је мултилатерални процес", јасан је Јовић.

У реалности и на терену, према његовим речима, може се рећи да је КиМ у политичко војном смислу протекторат САД где постоји привид демократског процеса, али где реална и политичка моћ не станује у институцијама, већ у страним амбасадама и структурама које су настале након рата и организованог криминала.

Говорећи на другом панелу “ Отворена билатерална питања” конференције “Западни Балкан на новој геополитичкој раскрсници”, Јовић је рекао да о чему год се Београд и Приштина договорили ће, каже, морати да буде одобрено на мултилатералном нивоу, што не амнестира од одговорности ни Албанце, ни Србе да дођу до решења којс гарантују стабилност, односно најбоље могуће услове за друштвени, политички и економски развој у датим околностима.

О бриселском дијалогу, Јовић каже да је у њему постигнут значајан резултат, јер није долазило до већег етничког насиља на КиМ и до већих немир и нереда, што, каже, није мали резултат и без обзира на то колико је споразума постигнуто или колико их је имплементирано.

“Оно у чему нисмо успели је суштинска, односно истинска нормализација односа два народа. Ту постоје многобројни разлози, а део одговорности лежи и на посредницима, односно на ЕУ”, казао је.

Један од најзначајнијих разлога за то је што друштвено-политичка елита у Приштини није у стању да изнесе процес нормализације, рекао је Јовић.

“Мислим да нормализација није могућа у условима док ненормални људи шетају улицама Приштине и других градова, при чему не желим да увредим народ, јер се то на већину грађана на КиМ не односи, али другачије не могу да дефинишем оне људе који су одговорни за убиство сељака, жетеоца код старог Гацка или оне који су убили децу код реке у Гораждевцу или протерали 230.000 хиљада својих суграђана који 20 година касније не могу да се врате из безбедносних разлога да обиђу своју имовину”, казао је Јовић.

Додао је да с обзиром да за та недела нико није одговарао, ти људи сматрају да такав модел понашања није погрешан и они нису у стању да препознају значај нормализације односа између два народа.

“Ту можемо препознати одговорност свих, пре свега мислим на међународне мисије које су 20 година присутне на КиМ, али свакако мислим да и само друштво на КиМ, што се може видети кроз изборне процесе, није и даље у стању да кандидује теме као што су друштвени или економски развој као приоритетне теме у тренуцима када се изјашњавају на изборима”, казао је Јовић.

Навео је да ће тог тренутка, када у Приштини ове теме буду одређивале мишљење грађана, бити лакше доћи до онога што је циљ дијалога Београда и Приштине.

Истакао је да је други проблем који је допринео томе да се не дође до нормализације односа то што неки од кључних одредаба споразума нису имплементиране, а то је пре свега формирање Заједнице српских општина и то из два разлога, јер је то довело до неповерења у читав процес нормализације, а други је разлог што је то довело у питање способност ЕУ да својим ауторитетом допринесе испуњавању договореног.

“Мислим да не постоје нерешиви проблеми и сви смо дужни према грађанима да учинимо све што је до нас да створимо неки функционални модел и да тежимо томе да проактивним приступом предлажемо нека решења и да не станемо у својим напорима да створимо бољу будућност за генерације које ће доћи после нас”, казао је Јовић.