Restriktivno ponašanje privremenih institucija samouprave u Prištini prema srpskoj monaškoj zajednici jeste atak na slobodu veroispovesti i pritisak na našu crkvu i sveštenstvo na Kosovu i Metohiji.
Manastiri nisu samo kulturno-istorijski spomenici, već živa mesta vere, koja bez monaha gube svoju pravu svrhu, i niko nema pravo da postavlja nerazumne administrativne prepreke sa ciljem da se oteža i onemogući verski život pravoslavnih bogomolja.
Priština odnosom prema srpskim monasima sama daje argumente protiv članstva samoproglašenog Kosova u Unesku, jer o kulturnim i verskim spomenicima se ne stara tako što se maltretiranju izlažu oni koji svetinje najposrednije štite i održavaju živim.
Naša crkva i sveštenstvo će, kao i do sada, imati svu podršku države Srbije i srpskih političkih struktura u pokrajini u nastojanjima da odbrani naše nacionalno blago na Kosovu i Metohiji.
Kancelarija za Kosovo i Metohiju će nastaviti da u kontaktu sa svim centrima uticaja na Kosovu i Metohiji ukazuje na težak položaj naše crkve i sveštenstva u pokrajini i anticivilizacijsko ponašanje Prištine.